Малина и друге јади

Прича о малинама и малинарима нас уверава у библијску истину да ничег новог нема под сунцем. Ново је што је приход све мањи и што је сваке године већи број малинара, повратника у завичај. До јуче стручњаци свих врста под старе дане латише се мотике од које су негда побегли. Ставио је и писац ових редова свој животић на муке танталове, јер нема вајде од писања, књиге више нико и не жели, поезију поготову. Неће више књигу ни као поклон. Шта ће ми, не идем у школу.

Шта ће сутра бити толико далековиди нисмо, каза афористичар.

Давно је Филострат написао: „Богови виде будућност, људи садашњост а мудраци оно што ће се управо догодити. Наши мудраци су отишли у свет”.

Шта нам преостаје? Улазак у Европску унију.

Кажем чича Гаврилу: „Не брини што је малина остала кратка, што се суши, што стајњака нема јер нема стоке, села пуста, сад се блеји по градовима. Не секирај се што хемија не ваља, ево увози се и из Кине, наши то само препакују, разблаже, име промене... Шта нам шаљу у тој хемији сазнаћемо касно. Кад нам њиве остану јалове. Шаљу нам заражене саднице малина, и ми видимо тек када посадимо. Када се осуши. Туламин из Енглеске прошао све наше контроле са раком корена. И новине су о томе писале.

Наши су бољи, у вештачко ђубриво стављају еколошку ризлу, навикава се и малина на оскудицу, у азотном ђубриву нема азота, али га има у декларацији. Земља је болесна од хемије биће потребне године да се опорави. А душмани нас запрашују одозго, наши се забaвљају фармом, Велики брат ликује. Стигло Орвелово доба, Бог сe у евру објавио.

Али нема разлога за бригу: у Европску унију ћемо. Па када се примакнемо тим фондовима, неће нам нико моћи ништа јер „јачи смо од судбине”.

Нећу ја ниђе одавле, каже чича Гаврило. Где овакав кљакав и матор да идем тамо? Радићемо овде колико можемо. Ови из градова нека иду, ионако су им фабрике у ковраг зарасле. Иначе, има идеја да се стање поправи. Ето, новинарка из Ниша предлаже да се у том граду, па и у Србији развија социјални туризам. Само огласите, има да груну из света да виде како се живи без пара, рада, без ичега.

Тако чича, неће у Европску, а колико знам многи мисле да ће ићи, и не слуте да и када се уђе у Европску да ће овде бити и да ће овде радити. Јеси у европској, али ћеш бити овде. Ипак, неће бити као ово сада. Огребали шерпу па онда одлучили да се штеди. Штеди се када се има, сад је све залуд. Него, Миркане, заврши тај роман о малинарима, о нашој муци малинарској. О томе како је црвено злато сада суморне боје. И опет ћемо се ми као лане борити за цену, али неће бити вајде. Сада су хладњачари и спахије и дахије. И опет се цена не зна, а ни количина. Одлучују, чујем, у кабинетима стручњаци који мисле да и малина као кромпир расте на дрвету. Као и лане, као свагда.

Пишем роман „Црвено злато суморне боје” о томе, а Дон Добрило од Вигошта очекује излазак из штампе свог: „Време кокошки”. Распитују се за тај роман. To je прича нашег времена. Још у рукопису преведен је на енглески. Јер има тамо предлога за решење кризе. Између осталог, један од јунака у роману предлаже да се све лопурде на Голи пошаљу, а затим да се организују туристичке посете; да се за паре види да се лоповлук не исплати. Роман „Време кокошки” читала је Дона Петкана, и рече, горке сузе је лила, тако је верно описана мука малинарска. Као пашчад се муче, запечена душа, ослабе, усучу се малинари да се чудиш како онако ситна бобица поједе човека.

Ко сними филм о малинарима тај ће добити Оскара. Занимљиво ће бити Европи, и свету, да види егзотику, пола века се на исти начин обрађује, бере, гура, носи, вуче, суља, сагиње, пузи... Ко све бере? Деца, стари и све могуће професије. Дошли из града да се овајде, економисти, правници, инжењери и пензионери у изанђалим оделима. Још се не зна колико их преко лета у малињацима остане. Ко о томе да води бригу? Береш док не паднеш. Чудо, три грама бобица а преполови човека. Док не закрче црева не једе се. Бери, гајбица, вајдица.

Само да не буде како ће бити. Онако како у Библији пише:Жетва је прошла, лето минуло, а ми се не избависмо. (Јер., 8:20).

Књижевник, живи у Нишу и Трешњевици