Предност конзервативаца на изборима у Ирану

Ирански врховни вођа можда је Махмуду Ахмадинеџаду помогао да два пута добије председничке изборе, али прво је успео да непослушном популисти онемогући да свог кандидата изгура на положај, а потом је чврсто стао иза конзервативаца, који га ни на који начин не оспоравају.

За разлику од последње председничке кампање 2009, ова је протекла без усијане дебате и уличних сукоба, разложним аргументима током ТВ дуела, па 50,5 милиона бирача данас има прилику да мирно одлучи да ли ће глас поверити кандидатима конзервативног или реформистичког блока националне политике – од којих ниједан не доводи у питање темељне вредности исламске револуције из 1979.

Савет чувара, тело које одобрава кандидате, између 700 пустио је само осам. Сви кандидати су били мушкарци, а двојица су се у међувремену повукла.

 „Сваки глас за било ког кандидата је глас за Исламску Републику, то је глас поверењу у поредак и изборни процес”, рекао је врховни вођа, ајатолах Али Хамнеи, који не би требало да се меша у изборе, али не прикрива да жели повратак у времена када су и реформистички оријентисани председници морали да се потчине ауторитету његове врховне власти у политичко-клерикалном систему Ирана, јединственом амалгаму републике и теократије.

Ахмадинеџад је током осам година променио неке вредности. Његова жеља да прикупи моћ доводила га је у директну конфронтацију са Хамнеијем, иако врховном вођи несумњиво дугује други, ако не и први мандат.

Као први председник који не потиче из кругова шиитског свештенства од 1981, Ахмадинеџад се није устручавао да оспорава моћ врховног вође, која покрива сва најважнија спољна и унутрашња питања.

Како не може да тражи трећи мандат, био је решен да свој утицај продужи гурајући бившег шефа свог кабинета Есфандијара Рахима Машаија као наследника. Неуспешно.

Хамнеи не би да понови грешку и допусти да нови председник измакне његовој контроли. Он је 2009. лично интервенисао да потпредседник не постане Машаи, човек кога ајатолахови конзервативни лојалисти описују као националисту који предводи „девијантну струју” ислама с циљем да умањи ауторитет теолошког врха.

Пошто је Савет чувара скинуо са листе и Алија Акбара Хашеми Рафсанџанија, бившег председника, најпознатијег политичара савременог Ирана и великог Хамнеијевог ривала, и пошто се у уторак повукао реформиста Мухамед Реза Ареф, први потпредседник у време Мухамеда Хатамија, умереном крилу преостао је само Хасан Рохани (64), свештеник.

Рохани је познат по помирљивом приступу преговорима са Западом о спорном иранском нуклеарном програму и по жељи за увођењем више политичког плурализма и социјалних слобода.

Рохани, који се са места нуклеарног преговарача повукао када је Ахмадинеџад први пут дошао на власт 2005, окренут је поправљању иранске спољне политике и извођењу земље из изолације, али и опоравку економије, коју све озбиљније погађа серија међународних санкција заведених због оптужби да Иран прави атомску бомбу, што Техеран упорно демантује.

Рохани као умерени прагмата махом рачуна на урбану младеж и средњу класу незадовољну економском ситуацијом. Добио је подршку Рафсанџанија и Хатамија, чији се кандидат повукао из трке.

Ајатолах Хамнеи има друге идеје. Он за председника жели „принципијелног” лојалисту који неће допустити да се понови ишта слично као 2009, када су лидери опозиције Ахмадинеџада оптужили за изборну крађу и стотине хиљада људи извели на улице. Лидери тог опозиционог Зеленог покрета – Мир Хусеин Мусави и Мехди Каруби – и данас су у кућном притвору.

Упркос могућој дисперзији конзервативних гласова, они имају знатно веће шансе. Главни адути теократског врха су градоначелник Техерана Бакер Калибаф и тврдокорни нуклеарни преговарач Саид Џалили чији би избор удаљио могућност нуклеарног компромиса.

Према последњим истраживањима јавног мњења, Калибаф има подршку 17,8 одсто испитаних, Рохани 14,6 а Џалили 9,8. Уколико нико не добије 50 одсто гласова, наредног петка ће се ићи у други круг гласања, а овакав распоред  наговештава да би у том случају конзервативац имао значајну предност.

Но, како се број неопредељених бирача цени на око 30 процената – близу петнаест милиона – померања су могућа.

Можда и због тога, у предвечерје избора чули су се захтеви да се, без одлагања, конзервативци уједине око једног кандидата. Консултације су трајале до последњег часа, укључујући и притисак на бившег шефа дипломатије Алија Акбара Велајатија да повуче кандидатуру.

Оно што је заједничко свим кандидатима јесу обећања да ће се приоритетно окренути сређивању економске ситуације, пре свега обарања инфлације, која је око 30 процената, и пада вредности националне валуте – ријала.

Заједнички им је и снажан национализам прилагођен општем поносу нације, што подразумева и отпор било каквим претњама споља.

--------------------------------------------------------------

Листа кандидата

Мухамед Бакер Калибаф: бивши шеф полиције, сада градоначелник Техерана. Има репутацију компетентног, харизматичног менаџера који може да привуче младе бираче. Сматра се конзервативним прагматом.

Хасан Рохани: умерени свештеник који је такође предводио нуклеарне преговоре када је Техеран пристао да суспендује програм обогаћивања уранијума 2003/2005. Близак је бившем председнику Алију Акбар Хашеми Рафсанџанију.

Саид Џалили: предводио Иран у нуклеарним преговорима до 2007. Ветеран иранско-ирачког рата. Конзервативац близак врховном вођи Алију Хамнеију.

Али Акбар Велајати: био шеф дипломатије од 1981. до 1997, а сада је Хамнеијев саветник за спољну политику. Сматра се конзервативним традиционалистом са добрим везама и са лојалистима врховног вође и прагматама Рафсанџанијевог табора.

Мохсен Резаи: бивши командант Револуционарне гарде који је 2009. изашао на председничке изборе и изгубио од Ахмадинеџада. Секретар је иранског Савета за дефинисање и препознавање интереса поретка, који саветује Хамнеија.

Мухамед Гарази: независни кандидат. Био је министар за нафту у време рата са Ираком и министар пошта под Рафсанџенијем деведесетих година прошлог века.