Није Орвел, него Кафка

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Продаја романа „1984.” Џорџа Орвела, који предвиђа општи надзор државе над грађанима и уводи данас широко прихваћену метафору „Великог брата”, скочила је почетком ове недеље за 7.000 одсто, од тога 5.000 одсто само у највећој онлајн књижари, „Амазону”. У прошли понедељак, када су открића о програму „Призма” у медијима била најдетаљнија, тамо је продато 5.000 примерака (иако је књига на неким сајтовима доступна и бесплатно).

Објашњење је да људи желе да схвате шири смисао чињенице да се оно што је још 1949. предвидео британски класик, увелико обистинило. Орвел је иначе у медијима последњих дана често призиван као пророк, уз критике пре свега на рачун Барака Обаме због доприноса његове владе и њених служби да се ова негативна утопија оствари.

Денијел Слоув, професор права на Универзитету „Џорџтаун”, аутор књиге „Дигитална личност”, сматра међутим да је много адекватније неке одговоре потражити у роману другог књижевног бесмртника, у „Процесу” Франца Кафке. Уместо „Великог брата”, тамо је у главној улози појединац чија је судбина у рукама безличног бирократског механизма без надзора.

Порука америчког професора је да није најбитнија чињеница да се о грађанима прикупља огромна количина информација (данас практично све што неко ради оставља неки дигитални траг који „усисавају” компјутери Националне безбедносне агенције), већ начин како се ти подаци чувају, обрађују и користе.

У Кафкином роману, појединац је пред државом беспомоћан, а рекло би се да исти осећај данас имају и Американци – и не само они.

Истраживање реномираног вашингтонског института „Пју” показало је да 62 одсто Американаца сматра да је откривање терористичких претњи важније од очувања њихове приватности, дакле управо оно што им је пре неки дан објаснио председник Обама.

Али по професору Слоуву, суштина проблема је што они немају увид у то шта у својој великој бази података држава поседује о њима, што за последицу има велику неравнотежу моћи између грађана и институција.

То је сликовито објаснио социолог са Универзитета Калифорније Џејмс Рул, текстом на коментаторским странама „Њујорк тајмса”, постављањем питања: шта је следеће? Пошто је влада већ инвестирала милијарде долара у нове капацитете за надзор, и с обзиром на неорочену природу кампање против тероризма, наивно је веровати да ће свеопште шпијунирање у догледној будућности постати мање. Много је, по њему, вероватније, да ће бити нових примена и могућих злоупотреба. „Тероризам јесте зло”, констатује професор Рул, „али то су и опасна вожња аутомобила, заразне болести, ватрено оружје и штошта још”, што све у принципу може да буде спречено анализом „мета података” и профилисањем Американаца на основу њих, што би за крајњи резултат имало – као и у случају тероризма – увођење принципа онемогућавања криминалаца пре него што ураде неко кривично дело. Онај апокалиптички сценарио који је виђен у познатом филму „Сувишни извештај” („Minority Report”) са Томом Крузом у главној улози.

Др Рул каже и да се не треба много уздати у обећања власти да ће се самообуздавати и подсећа на изјаву легендарног директора Еф-Би-Аја Едгара Хувера пред Конгресом 1931. да ће „бити отпуштен сваки агент који прислушкује”. Неколико деценија касније сви агенти су међутим били у „лову на вештице”, осумњичене симпатизере комуниста, користећи управо прислушкивање, претресе станове и друга углавном легално недозвољена средства.

Уосталом, држава, односно Обамина влада, ухваћена је у лажи управо поводом „Призме”. У медијима је последњих дана много пута репродукован дијалог у Сенатском комитету за обавештајне послове из марта ове године у коме Џејмс Клапер, директор свих обавештајних служби, на директно питање једног сенатора „Да ли НСА прикупља било коју врсту података о милионима Американаца?”, одговорио: „Не господине. Не свесно. Можда има случајева да можда нешто прикупљају, али не свесно”.

Клапер се сада правда да „можда није дао директан одговор”. „Пошто на ово питање није могло да се одговори само са ’да’ или ’не’, ја сам дао најистинитији или можда најмање неистинит одговор”.

-----------------------------------------------------------

Сноуден квари односе са Кином

Вашингтон – Главни актер „Призме” Едвард Сноуден, 29-годишњи информатички техничар, изашао је на моменат из „илегале” у Хонг Конгу, саопштавајући да ће оданде водити правну битку против изручења америчким властима. У интервјуу који је дао локалном дневнику, изнео је податак да су САД од 2009. предузимале велике хакерске операције на кинеске циљеве, што, иако није доказиво, руши уверљивост оптужби Вашингтона да су кинески државни хакери ти који проваљују америчке државне и технолошке тајне.

Према медијским извештајима, Сноуден постаје нека врста хероја у Кини, а прогнозе су да би процес његовог изручења могао да се разним правним зачкољицама (и политичким интересима), развлачи од неколико месеци до неколико година.