Туризмом до имиџа и зараде

Туризам је тренутно привредна гранаса најбржим растом на свету, са 10 одсто удела у светском БДП-у. Глобализација, интернет и посебно лоу-коставио-компаније главни су фактори за процват туризма: данас се за 30 евра лети с једног на други крај Европе.

Ово су схватиле многе европске земље те излаз из економске кризе траже баш кроз туризам. Осим Париза, Лондона и Рима, велики број европских места пре 20 година готово да није ни постојао. Барселона и Краков су два добра примера како се гради дестинација. Барселона се за 20 година позиционирала као једaн од најпосећенијих европских градова, што је за време Франкове диктатуре било незамисливо. Почетком деведесетих година прошлог века локалне власти у Барселони усвојиле су стратегију развоја – да унапређењем туристичке понуде ребрендирају имиџ града. Сталним улагањем у туризам и промоцију, Барселона је посталачетвртонајпосећеније местоу Европи, (после Лондона, Париза и Рима) те ју је прошле године посетило чак 30 милиона туриста. Краков је нама можда блискији пример. Пре 20 година Пољска је била једна настрадала комунистичка земља. Тек пре 10 година Краков сестратешки определио за туризам, али се труд локалних власти итекако исплатио. Данас важи за развијени централно-европски град, са осаммилиона посетилаца годишње.

Зашто је туризам важан за Србију?Зато што је ово један од најдиректнијих начина да зарадимо. Од туризма корист имају сви: превозници, хотели, угоститељи, продавнице, фризери, таксисти, продавци кокица на Калемегдану. Туризам доноси зараду, онасе прелива у буџет, а већи буџет значи већа улагања у наше окружење. Не треба стално да чекамо неке „стране инвестиције”, већ да сами омогућимо сопствени развој. Такође, ово је и најједноставнији начин да побољшамо имиџ своје државе. Нема те рекламе на Си-Ен-Ену која може да замени посету Београду и упознавању наше културе и традиције. Кроз туризам Шпанија је од диктатуре променила имиџ у насмејану и сунчану државу, и верујемда и Србија може то да постигне.

Експерт за брендирање држава Џереми Хилдрет рекао је недавнода је најјача карта Србије управо Београд. Сви туристи који посете нашу престоницу одушеве се културом, енергијом града и одличним угоститељством. Да је господин Хилдрет у праву, показују и статистике: 70 одстосвих туриста који долазе у Србију долазе у Београд. О расту броја туриста у Београду најбоље сведочи тржиште – сваки дан Туристичка организација Београда добије бар по два захтева за отварање приватног смештаја. Ипак, туризам у Београду се још развија стихијски. Туристичка организација Београда добро ради свој посао, али на пример Туристичка организација Загреба добија чак 15 пута више средстава за промоцију.

Шта је то што прво треба да урадимо, а да не кошта пуно? Прво и основно је да усвојимо tourist-friendly приступ. Парадоксално је да ми, који смо гостољубива нација, имамо тако мало слуха за потребе туриста. Када сам се пре две недеље доселила у Србију, сачекало ме је стандардно намрштено лице наше пограничне полиције на Аеродрому „Никола Тесла”. Никада нисам чула „Добродошли у Србију” нити су моји пријатељи странци чули „Welcome to Serbia”. То су основне ствари, јер је погранична полиција нешто што се у туризму зове „агенти културе”. Странци о нашем менталитету уче на основу утиска ољудимас којима се сусрећу кроз услуге. Ако је неко већ издвојио време и новац да дође у Србију, Министарство унутрашњих послова сигурно има петоро запослених којизнајуда се насмешеи поздравегоста. Не желимо да намргођено и немо лупање печата буде прво што људи овде доживе.

Следећа ствар су путокази, мапе градског превоза и дневна карта за превоз. Код нас постојећи путокази једноставно нису довољни, и стоје скоро само у центру, те странци често буду фрустрирани недостатком информација. Што се градског превоза тиче, скоро да не постоје мапе на станицама, а објашњења попут „Алтина–Трошарина” туристима ништа не значе. Такође, потребне су и дневне карте, јер ни туристи, а ни Београђани, не желе да новац и време троше на непрекидну куповину карата.

Оно што иде у нашу корист и чиме се туристи редовно изненаде и одушеве је велики број људи који говори енглески језик, а то је често једна од препрека у развоју неке дестинације. Друга предност нам је и чињеница да у Београд тренутно лети трилоу-косткомпаније из 17 европских градова и ка тим тржиштима се треба окренути. Свако жели да оде негде уколико је карта до тогместајефтина. Треће, Београд се одликује великим бројем кафића, ресторана, хотела, хостела, па имузеја и културних догађаја, стога да имамо и 10 пута више туриста у Београду, то се не би осетило. Наш главни град је велики и не би нам се десило да будемо угушени туристима као Венеција или Бриж у Белгији.

Туризам јесте развојна снага у свету, и ни Србију неће заобићи. Питање је само колико ћемо знати да искористимо овај светски тренд. Треба размишљати унапред и гледати како да што више бенефита остваримо. Град Београд, уз подршку државе и ресорних министарстава треба да заузме један одлучнији приступ туризму, јер је ово једна од ретких индустрија у којој сви добијају, а нико не губи.

Студент Мастер студија Одрживог територијалног развоја на Сорбони 1, Париз