Подршка новом

Једанаести фестивал кореографских минијатура, уместо на сцени Раша Плаовић, први пут је одржан на Великој сцени Народног позоришта, а осим ове позитивне промене, вероватно је још значајнија та што се овај фестивал, после евидентне кризе у коју је био запао последњих неколико година, сада шири и формира јасан правац у коме жели да се развија. Ове, као и претходне године значајно је повећано учешће гостујућих кореографа из региона, па смо могли да погледамо остварења из Мађарске, Грчке, Хрватске, Словеније, Словачке, Италије... Од прошле године уведена је и једна значајна новина – а то је да сваки победник фестивала добија прилику да уради сопствену представу у продукцији Белефа. Тако ћемо овог лета моћи да погледамо остварење прошлогодишњих победника – Росане Хрибар и Грегора Луштека.

Финална селекција фестивала је јасно профилисана у правцу подршке кореографима који се баве истраживачким радом, који експериментишу и покушавају да креирају нове плесне форме. И одлука стручног жирија, као и новоустановљеног жирија критике, указале су на тај правац у процени плесних дела. Похвалу за свој рад добили су Маргот Минк Колберг и млади кореограф из Словачке Јан Гонсцак за свој солидан рад "Прича емигранта". Али похвалу је добио и кореографски пар Зоран Марковић и Маша Колар за комад "Heartbrakes", док је овај дует у Килијановом стилу, ипак заслужио макар трећу награду. Уместо њега, трећу награду је добила млада кореографкиња из Загреба Жељка Санчанин чији је рад у форми крајње сведеног перформанса, интересантно замишљен, али недовољно идејно развијен, заслужио само похвалу. Трећу награду, као и награду критике, добила је Роксана Хрибар, а њен духовити, занимљиви соло "Исплеши ме, просим…" који преиспитује потребе, квалитет и начин сценског изражавања, одлично је одиграо Грегор Луштек.

Друга награда заслужено је припала кореографкињи из Мађарске Марти Лађански.

Њен рад је снажан, аутентичан женски дует, са сировом анималном жестином, који на публику оставља јак, било позитиван било негативан утисак. А прва награда, награда "Александар Израиловски" као и награда публике, припала је младој Дуњи Јоцић за њену поставку "Без цвећа, молим". Овде је на првом месту пресудила њена изванредна интерпретација – то је искрен, проживљен, драматичан соло, чија је једина мана то што као целина није био сасвим компактан, односно имао је три краја, чиме је донекле изгубио на интензитету. Занимљив дует одиграо је и пар из Израела у кореографији Надара Росана.

У наставку фестивала видели смо остварења младих кореографа окупљених око пројекта "Fostering creativity". Они су овде заиста били креативни. Поготово Ненад Милошевић и Јулија Каролина Горосито, у свом духовитом, шармантном дуету који дочарава свакодневне перипетије једног пара. Након тога Ана Дубљевић извела је свој соло "Watch out, watch in", такође занимљиво замишљен као низ преиспитивања у вези са сврхом и циљем бављења сценским извођењем, али је због развучености овај, иначе квалитетан соло делимично изгубио на тежини. За крај ревијалне вечери – "La compagnie du solitaire" из Париза извела је "Sans" ("Без"), у кореографији Мартине Писани, изузетно духовит комад, без сценографије, музике и наратива. На сцени су три играча који демонстрирају низ, често апсурдних или пародираних ситуација, а њихов огољен, природан покрет – ближи је физичком, па и драмском, него плесном театру.