Поглед на туђе олакшице

Сет пореских олакшица везаних за куповину стана у Србији донеће пуно радости онима који су у протеклих неколико месеци стрпљиво издржали да се формира влада (предлагач мера), нарочито ако испуњавају и три кључна услова за бенефиције при куповини првог стана – да су пунолетни, да имају држављанство и пребивалиште у Републици.

Пад стопе пореза на пренос непокретности са пет на 2,5 одсто за све који купују некретнине, и ослобађање од овог намета за оне који купују први стан – први су конкретни кораци државе да стимулише грађане да што пре реше један од највећих животних проблема. Ипак, иако се поклону "у зубе не гледа", у поређењу са најближим окружењем, Србија и са овим олакшицама доста касни, а експерти уочавају да новим бенефицијама недостају и темељност и јасноћа.

У Хрватској су, на пример, сличне мере јасније формулисане, и важе још од 2002. године. Одговарајућа стамбена површина за самца који купује први стан је већа него код нас – до 50 квадрата, за два члана 65 квадрата, а за сваког следећег још 10 квадрата. Максимална површина првог стана купљеног без пореза јесте – 120 квадратних метара.

Код западних комшија отворене површине (лође, терасе, балкони) улазе у укупну површину стана, али обрачунавају се са мањим коефицијентом; за лођу важи правило да од њене укупне површине у квадратуру стана улази 75 одсто, за наткривене терасе 50 одсто, за отворене терасе и балконе 25 одсто, док код нас ови "истурени" делови стана улазе 100 одсто у површину стана.

Осим за стан, у Хрватској, за разлику од Србије, пореске олакшице једнако важе и за куповину куће и земљишта ради изградње куће (до 600 квадратних метара, коју купац мора да сагради у року од пет година); код куповине новоизграђеног стана ослобађање се односи само на вредност земљишта и износ надокнаде за комунално уређење земљишта, јер се на остатак грађевинске вредности новосаграђене непокретности плаћа ПДВ.

Веома битна ставка у Хрватској приликом куповине стана јесте и то што је тамо порески обвезник купац, а рок за пријаву пореза је 30 дана од дана склапања уговора.

– Чини се да хрватски закон има неколико добрих практичних решења. Сматрам да је и код нас требало ићи на решење да обвезник пореза буде купац (сада је продавац) јер он то у пракси и јесте. У предлогу нових измена закона наводи се да се купац код куповине првог стана ослобађа пореза на пренос, и да он прибавља изјаву и све доказе да се ради о првом стану. Отуд нема логике укључивати и даље продавца у све ове радње.

Такође, рок од 30 дана за пријаву пореза у Хрватској је боље решење од 10 дана, што је законски рок код нас, јер у пракси често треба више од прописаног времена за прибављање документације за пореско ослобађање. Површина од 65 квадратних метара стана за два члана, за разлику од нашег предлога – 55 квадрата је такође боље решење, јер се у тој површини може наћи двоипособан стан, што пружа могућност да млади брачни пар може да рачуна да је дугорочније решио стамбено питање, чак и кад добију дете, уколико тада не буду у прилици да купе нови стан – каже Лепа Петковић, директор агенције за промет некретнина "Лахеса д.о.о".

У Хрватској важи и правило да порез на промет, којег је порески обвезник био ослобођен при куповини првог стана, пореска управа може накнадно да наплати уколико се купљена некретнина отуђи у року од пет година од дана куповине или се изнајми трећој особи.