Спајање паркова у зелени коридор

Београд има довољно зеленила, али оно није добро распоређено. Зато, према речима Бранислава Божовића, секретара за заштиту животне средине, градске власти увелико раде на његовом ваљаном размештању, како се то чини у свету. Већ три године припремају студију радног наслова "Зелена регулатива Београда", која садржи информације о механизмима помоћу којих ће зеленило у престоници бити плански стварано. Студија је значајан предуслов за усвајање генералног плана зеленила, који ће бити део Генералног урбанистичког плана.

– У последњој деценији, градска политика је поприлично усмерена ка оплемењивању зелених простора. Београд их мора имати што више, а упоредо са садњом биљака треба да буде усавршена и законска регулатива ове области, доношењем закона о заштити урбаног зеленила. Поента Генералног плана је стварање такозваних зелених коридора у целој престоници проширењем и стварањем нових парковских и блоковских површина. Коридори су понос Беча, Париза, Прага. То су, уствари, велике зелене путање, негде уске као улични дрвореди, а негде широке као шуме, али је важно да, гледајући из птичје перспективе, буду непрекидне. На пример, као потес Кошутњак, Топчидер, Хајд парк – истакао је Божовић.

Због лоше распоређености дрвећа, жбуња, паркова, централне општине имају мањак зеленила. Врачар и Стари град, каже, немају довољно садница, као и Савски венац у својим блоковским деловима, али им то донекле надокнађује Калемегдански парк. Лева обала Саве, као и дрвореди у главним градским улицама морају бити оплемењени, каже Божовић, објашњавајући да је "Зеленило" доста учинило променом врста дрвећа. Уместо неодговарајућих садница, као што су платани, посађене су домаће врсте липе, јавора и јасена, као и сибирских брестова, отпорних на болести које су покосиле домаћи брест.

– Стварање коридора допринеће мањој загађености и бољем проветравању ваздуха, заштити од прашине и буке, побољшању здравља суграђана. Треба времена да дрвеће порасте, па ће до тога доћи постепено. Посао ће бити напоран, јер постепено мора бити  промењена свест суграђана. Када видимо да неко на улици уништава саднице, треба да га упозоримо. У свету су за то расписане драстичне казне. Међутим, оне су последњи лек, треба пре тога развити осећај кривице код онога ко нешто слично покуша. На жалост, наше образовање није организовано тако да ту свест развија још код првака. Заштита зеленила требало би да буде једна од кључних тема у образовању и да утиче на друге области васпитања деце. Догађа се да људи у стану негују предивне биљке, а да их уништавају чим изађу у двориште и паркирају аутомобил на првом травњаку на који наиђу – наглашава секретар Божовић.