Ребаланс прeцењене државне касе

Како ће јавне финансије изгледати после ребаланса буџета још увек је непознато зато што мере штедње још нису усаглашене у владајућој коалицији. Одлука о томе требало би сутра да буде усаглашена, затим предлог иде влади, а крајем месеца предлог ребаланса иде и пред посланике.

Оно што је сада познато јесте то да ће измењена државна каса исказати и мање приходе, али и мање расходе. Речју, и приходи ће бити мањи од првобитно планираних деветсто педесет шест милијарди динара, а расходи нижи од 1.078 милијарди динара.

Они који мало дуже прате стање јавних финансија кажу да се готово никада није догодило да се ребаланс ради „наниже” и на приходној и на расходној страни  буџета. Постало је правило да када се ради овај државни прорачун, да се увек ради „навише”, то јест да се повећавају и приходи и расходи.

Зашто се сада ребаланс ради „наниже”? Мање због уштеда, то јест смањења на расходној страни, више због пада прихода. Штедња од планираних четрдесет милијарди динара не може да компензује велики пад прихода.

Упућени кажу да креаторима јавних финансија расходи нису разлог за бригу, јер су мање-више на планираном нивоу, али им је подбачај прихода већи проблем. У буџет се мање пара слило по основу пореза на добит, непореских прихода, подбациле су и акцизе на дуван због сивог тржишта резаног дувана. Порез на додату вредност такође није одбацио планиран приход. Речју, Министарство финансија предстојећим ребалансом признаје грешку у пројекцији прихода.

Према рачуницама, тај пад прихода је чак и два-три одсто БДП-а, што значи да би у буџет могло да буде уплаћено и стотинак милијарди динара мање до краја ове године.

Због тог раскорака буџетски дефицит нараста с предвиђених 3,6 одсто на 4,7 одсто БДП-а, или са око 120 на око 170 милијарди динара. Када се не би уштедело договорених четрдесет милијарди динара, буџетски дефицит би премашио двеста милијарди динара и износио би најмање 5,5 до шесто одсто БДП-а, на шта је упозоравао Фискални савет.

Економиста Горан Николић сматра да ће предстојећи ребаланс признати да су приходи у оригиналном буџету били прецењени и да ће ће у новом прорачуну бити нижи.

– Расходи су мањи проблем. Већ су направљене уштеде изменама пореских закона, а од додатне штедње од четрдесет милијарди динара најзначајније су ставке набавке робе и услуга и дискрециона права државе. Дефицит, по мојој рачуници, нараста на сто седамдесет седам милијарди динара – каже Николић.

Стручњаци иначе оцењују да су предложене уштеде направљене тако да никога не заболе. Подсећају да су чак две трећине буџета права гарантована законима за пензионере, социјалну заштиту, запослене у јавном сектору. Уколико се за 2014. жели даље смањење минуса у каси за око 1,5 одсто, сасвим је извесно да ће поменута права морати и законски да се мењају.

Колико ће свако министарство штедети још није познато. Највеће уштеде су предвиђене у Министарству финансија.

– Министарство финансија и привреде предложило је да се највише умањи наш буџет – око 5,6 милијарди динара. Тиме желимо да дамо пример како би ту врсту финансијске одговорности могли да очекујемо и од других. Јавни сектор мора да штеди на непродуктивним расходима да би се привреда развијала и омогућила запошљавање у продуктивним делатностима – наводе у овом министарству.