Путовање као привилегија
У Бриселу су, пре неколико дана, представници Европске комисије и Владе Србије потписали два документа који представљају први корак ка потпуном отварању "шенгенских граница" за наше држављане. Споразуми о реадмисији и о визним олакшицама, уколико све иде по плану, требало би да буду ратификовани ове јесени, како би њихова примена почела 1. јануара 2008. Од наредне године би, у том случају, одређене категорије грађана Србије стекле могућност да једноставније, брже и јефтиније дођу до виза за улазак у земље Шенгена.
Визне олакшице, предвиђено је споразумом, важиће за државне службенике укључене у преговоре са ЕУ, пословне људе и стручњаке, новинаре и активисте грађанског друштва, студенте, основце и средњошколце, лекаре, адвокате, архитекте, наше држављане који учествују у програмима братимљења и размене, у спортским, уметничким, културним манифестацијама и такмичењима, оне који у земље ЕУ путују ради лечења, у посету породици или верским објектима, каже Тања Мишчевић, директорка Канцеларије Владе Србије за придруживање ЕУ, која је у име наше земље парафирала документ.
Неке од ових група, пре свега студенти, моћи ће да добију бесплатне визе, пословни људи и стручњаци визе са више улазака и на дужи рок... а осталим, "обичним" грађанима Србије и западног Балкана, једини шенгенски уступак је стара цена од 35 евра (за држављане осталих земаља је 60 евра).
Ублажавање шенгенског визног режима би, након што Србија потпише споразум о стабилизацији и придруживању ЕУ и испуни све прописане техничке и друге услове (поред осталог да спроведе интегрисано управљање границама, појача борбу против организованог криминала и корупције, уведе биометријске пасоше, усвоји низ закона у складу са европским...), требало да нас уведе на такозвану белу шенгенску листу. А затим, кад стекнемо статус кандидата и започнемо претприступне преговоре са Бриселом, да се оконча потпуним укидањем виза. Тек тада би наши грађани могли сасвим слободно да путују у земље Европске уније, а по свој прилици и у остале европске земље.
Без обзира на то што су нашим грађанима потребне визе за све земље ЕУ, Влада Србије је још раније донела одлуку да житељима држава чланица ЕУ (било да су у Шенгену или не) омогући слободан улазак. Заузврат, неке од њих, рецимо Мађарска, Словачка, Чешка и Словенија потрудиле су се да нам ипак омогуће неке погодности, као што су – у зависности о којој је од њих реч – бесплатне визе на дужи рок. Италија је прва "шенгенска" чланица ЕУ која је, и не чекајући званичан став Брисела, одлучила да ублажи визни режим за житеље Србије. Билатералним споразумом о визним олакшицама за држављане Србије, предвиђено је издавање бесплатних виза студентима, као и особама које путују у Италију на лечење, на спортска такмичења и културно-уметничке односно фолклорне наступе. Вишемесечне визе издаваће се такође по поједностављеној процедури и пословним људима, научницима, истраживачима и истакнутим културним радницима.
Засад, нажалост, од 199 држава са којима Србија има дипломатске односе, само у 21 можемо да уђемо без визе. Међу земљама које су нам поставиле ову врсту баријере је и већина суседа из региона. Мађарска је увела визни режим пре две године, кад је приступила Европској унији, а исто су биле обавезне да, према свим "трећим земљама" са којима и Унија има визни режим, учине и Румунија и Бугарска пре него што су 1. јануара 2007. постале чланице ЕУ. Влада у Букурешту нам је увела визе још јула 2004, док је влада у Софији донела одлуку да ову непопуларну меру одложи до последњег тренутка. Бугарске визе наши грађани могу да добију бесплатно у конзуларним представништвима ове земље у Београду и Нишу, уз подношење основне документације (фотокопија пасоша, две фотографије, и ваучер или адреса боравка у Бугарској), у року од седам радних дана, а у неким случајевима и брже. Транзитне визе ће морати да обезбеде и они који буду само на пропутовању кроз Бугарску, рецимо, до летовалишта у Турској.
Визе су нам потребне и за Албанију, али у БиХ, Македонију и Хрватску можемо да уђемо слободно, само са пасошем.
Крајем прошле године у Министарству спољних послова Србије потписан је споразум влада Србије и земаља Бенелукса (Белгије, Холандије и Луксембурга) о укидању виза за носиоце српских дипломатских и службених пасоша, што, на дужи рок, представља први корак ка потпуној либерализацији визног режима Србије и земаља Бенелукса, која би обухватила све грађане. Аустрија, Грчка, Италија и Шпанија су такође омогућиле нашим дипломатама улазак без визе.
У Министарству спољних послова Србије добили смо обавештење да ће, у складу са Кодексом шенгенских граница донетом 15. марта 2006. године, свих десет нових чланица Европске уније (Чешка, Естонија, Кипар, Летонија, Литванија, Мађарска, Малта, Пољска, Словенија и Словачка), када буду приступиле Кодексу, омогућити транзит, са задржавањем до пет дана, свим грађанима Србије који поседују дозволу боравка или важећу визу земаља из система Шенгена и трећих земаља које су му приступиле. Велика Британија и Република Ирска то још нису учиниле. Кодексу шенгенских граница од новопримљених чланова ЕУ приступиле су Чешка, Мађарска, Пољска, Словенија, Словачка и Бугарска. Транзит кроз земље које су приступиле Кодексу могућ је и са дозволом боравка Швајцарске и Лихтенштајна, али не и са визама тих земаља. За пословне људе још не постоје посебне повластице нити безвизни режим са неком од земаља Шенгена.
Додуше, ни Србија није потпуно отворена за све странце, па ни дипломате и пословне људе који би желели да је посете. Списак тих земаља, како се може утврдити на званичном сајту МСП-а није, додуше, велики, а није увек ни реципрочан. То значи да има земаља где ми можемо да путујемо без визе, док је њеним грађанима потребна виза да уђу у Србију (Боцвана, Еквадор, Фиџи, Јерменија, Перу, Тринидад и Тобаго, Западна Самоа), и оних које су за нас затворене, мада ми њихове грађане пуштамо без визе (осим чланица ЕУ, ту је и већина осталих европских држава, затим САД, Канада, Јапан, Аустралија, Мексико, Израел...). Визе нам нису потребне, нити их тражимо заузврат, у случају Андоре, Аргентине, Туниса, Чилеа, Кубе, Белорусије и Боливије, као и већ наведених земаља из нашег најближег комшилука.
За већину грађана Србије пут до шенгенских и осталих виза и даље је дуг, скуп и толико сложен да радије одустају од било каквог путовања у иностранство, а 56 одсто наших земљака није се чак потрудило ни да извади пасош. Највише поражава податак о симболичном броју младих људи који су имали прилику да виде свет. Док њихови привилеговани вршњаци из остатка Европе слободно вршљају планетом, користећи повољне туристичке аранжмане, стипендије за стране универзитете или сезонске радне дозволе, у најбољем случају ће тек четвртина студената из Србије имати срећу да им се придружи, показује статистика.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


