САД: Новац из Ирака појачава Ал Каиду

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 20. маја - Од многобројних америчких средстава у трагању за Осамом бин Ладеном, до њега једино допиру – долари. То управо потврђују овдашњи обавештајни извори, на врло необичан начин: признају да не знају где се налази вођа Ал Каиде али кажу да његовом штабу пристижу све веће количине новца прикупљеног у Ираку, чиме се финансира и појачавање оружаних напада талибана у Авганистану.

Из ових рапорта произлази да Американци трпе стратешки "бумеранг ефекат" на оба њихова највећа бојишта. Брзо су срушили режиме у Кабулу и Багдаду, али се сада шире акције и међусобне везе герилаца и атентатора, на огромном простору, који одваја (а Вашингтон мисли и да спаја) Иран, у коме се одавде види "још већа опасност"…

Хроничари подсећају, при том, да је ланац ломова кренуо обрнутим правцем од пројектованог у Вашингтону као одговор на терористичке нападе отетим путничким авионима 11. септембра 2001. Инвазијом међународне коалиције, са мандатом Савета безбедности УН, било је предвиђено уништавање талибана и Ал Каиде, оптужених за терористичке акте, али се сада испоставља да су се обе те групације реорганизовале и да доводе у питање нови авганистански поредак. Потоња америчка војна интервенција, изван окриља УН, изведена је уз образложење да Ирак сарађује са Ал Каидом и да поседује оружје за масовно уништавање, да би се после утврђивања да ништа од тога није било тачно, дошло до ситуације да сада Бин Ладенова мрежа делује у Ираку, где настали кошмар масовно уништава и људе и добра.

Позивајући се на неименоване обавештајне кругове, данашњи "Лос Анђелес тајмс" преноси да централи Ал Каиде притичу замашне суме новца из Ирака који су "терористички оперативци сакупили од донатора антиамеричких побуњеника, као и киднаповањем богатих појединаца и другим криминалним активностима". Финансијски прилив им је повећан због "успеха које су постигли у Авганистану, али им стижу прилози и из разних делова Блиског истока", преноси се оцена америчког "антитерористичког високог званичника". Зараде до којих герилци долазе киднаповањем, подсећа га, каже на "Колумбију и Мексико у последње две деценије прошлог века".

Најтраженији амерички непријатељ – Бин Ладен је и даље, међутим, ван домашаја иако је од прошле године поново појачана потрага за њим, која је својевремено занемарена због напада на Ирак. На терену је више од 50 агената ЦИА, награда од 25 милиона долара за информације, које би помогле хватању вође Ал Каиде, и даље чека добитника, а не помажу ни сателитска осматрања, електронско прислушкивање, шпијунске беспилотне летилице… "Свако предвиђање када би Бин Ладен могао бити ухваћен је просто смешно", изјавио је један од саговорника калифорнијског дневника. "Никад нисмо добили уверљив извештај где је тај човек", каже други, иако се "председнику Џорџу Бушу свака два до четири месеца подносе извештаји о томе како напредује потрага".
Оперативци Ал Каиде сада лакше улазе и у Пакистан, додаје, се, после споразума тамошње владе и талибана о ненападању, па Бин Ладенови људи "искуства из Ирака преносе талибанима за нападе у Авганистану". У ударној данашњој сторији "Њујорк тајмс" као да се надовезује на те верзије, тврдњом да Американци настављају да финансирају војне акције Пакистана са око милијарду долара годишње али да су у тој земљи "све активнији и Ал Каида и талибани".

Вашингтон је последњих пет година подржао кооперативност Исламабада са 5,6 милијарди долара, не рачунајући пошиљке из тајних фондова, рачуна њујоршка новина, али су сада "амерички званичници изненађени тамошњим јачањем и Ал Каиде и талибана".

Представници Беле куће истичу да Исламабад остаје "битан савезник" а пакистански амбасадор овде демантује медијске оптужбе за пасивност снага безбедности његове земље. Из вашингтонског Центра за стратешке и међународне студије напомињу да је још 1,8 милијарди долара отишло одавде Пакистану за набавку оружја "које је корисније за надметање са суседном Индијом него за борбе против Ал Каиде и талибана". Истовремено је само 900 милијарди долара намењено помоћи здравству, исхрани и школству, због чега расте база екстремизма.