Размислите прво о ризику

Замислимо слику финансијског тржишта Србије од пре неколико година. Имате вишак средстава и желите да их уложите? Готово и да немате избора. Стављате штедни улог у банку и имате, можда не високу, али стабилну и редовну камату. Поред тога, додатну сигурност вам пружа и Централна банка која гарантује сваки ваш појединачни улог до одређеног износа. Ретки су били они који су имали храбрости да уложе свој новац на берзу. Шта се данас дешава?

Сви причамо о инвестиционим и пензијским фондовима. Као да је, бар за тренутак, штедња у банкама стављена у други план. Како да одлучимо где да уложимо у новим околностима, саветује Иван Батиница, финансијски аналитичар у друштву за управљање добровољним пензијским фондом Дунав.

Размислите прво о ризику који сте спремни да преузмете и о приносу који задовољава ваше апетите. Осврнимо се на политику улагања, ризике и потенцијалне приносе које фондови могу да обезбеде својим улагачима. Иако је Комисија за хартије од вредности са аспекта начина улагања категоризовала инвестиционе фондове у четири групе, балансирани фондови и фондови раста вредности имовине су најинтересантнији. Они омогућавају да фонд највећи део своје имовине улаже у акције, а то је управо онај сегмент тржишта на којем ће они настојати да остваре највећи принос и самим тим привуку више улагача. С обзиром на то да наше тржиште показује снажан раст, можемо очекивати да ће ови фондови и у наредном периоду највише улагати у акције домаћих компанија. Оснивање нових фондова ће несумњиво допринети продубљивању тржишта и подизању ликвидности на виши ниво.

Добровољни пензијски фондови имају много конзервативнији приступ код улагања, што је и дефинисано одлуком Народне банке о максималним висинама, условима и начину улагања имовине фонда. Они имају неограничену могућност улагања у хартије од вредности које издаје НБС и Република Србија, док су улагања у обвезнице и акције компанија строго (могло би се рећи можда и престрого) регулисана. Приликом улагања у акције морају се поштовати ограничења у погледу периода од када је компанија на берзи, тржишне капитализације, позитивног мишљења ревизора и ликвидности саме акције. Дужничке хартије од вредности које емитују домаће компаније морају такође бити на берзи и са одређеним кредитним рејтингом. Постоји чак и могућност улагања имовине у иностранству, али до максималног износа активе фонда од 10 одсто. Инвестициони фондови немају овако строге критеријуме код улагања. То им и омогућава да купују ризичније хартије и тако остварују потенцијално већи принос, али који је праћен и већим ризиком.

Поред виших приноса у односу на камату на штедне улоге и нижег ризика у односу на поменуте инвестиционе фондове постоје и други разлози који би могли да нас определе за улагање у добровољни пензијски фонд. За накнаду друштву за управљање добровољним пензијским фондом, која не може прећи три одсто од износа сваке уплате, добијате професионално управљање вашим средствима уз свакодневну процену ризика имовине у портфељу. Друга велика предност је што сви трансакциони трошкови трговања са хартијама од вредности  падају на терет друштва за управљање, а не на рачун фонда. То је јако важно имајући у виду да се индивидуални инвеститор суочава са далеко већим трошковима трговања.