Изненађење из Ирана

Убачен у изолацију због свог спорног нуклеарног програма, притиснут санкцијама које погађају милионе и већ 34 године затворен у свој јединствен и строго контролисан политички систем који спаја републику и теократију, Иран је изненадио свет.

Успех Хасана Роханија, јединог од шесторице кандидата на председничким изборима,коме се приписују атрибути умереног, не би могао да се тумачи као изазов принципима на којима почива Исламска Република, већ као сасвим нормална потреба великог дела бирачког тела да глас поклони некоме ко би Иран полако извлачио из изолације и успешније решавао економске проблеме земље која је сувише зависна од свог нафтног богатства.

Без обзира на то да ли ће постати председник или не, Роханијев резултат симптоматично открива махом скривене потенцијале иранског друштва,које очекује промене унутар система.

Како се можепретпоставити да су први изборни резултати прикупљени из провинцијских центара – средишта незадовољне средње класе, младих који траже своју шансу и опозиције која је одустала од бојкота – Роханијево вођство могло би да буде умањено када стигну гласови из унутрашњости која је значајно конзервативнија и подржава тзв. Традиционалисте који се беспоговорно покоравају вољи највишег ауторитета власти – ајатолаху Хамнеију.

Уколико дође до другог круга, Роханијева предност не би била овако убедљива јер ће сви бирачи који су поделили гласове међу петорицом конзервативних кандидата стати иза једног. Како ствари сада стоје,Мохамада Бакера Калибафа, прагматског градоначелника Техерана,који – такође индикативно – слови за најумеренијег унутар тврдог квартета.

Висок одзив – близу 80 одсто од 50 милиона уписаних бирача – само је делом резултат апела врховногвође ајатолаха Али Хамнеија да се Западу, а пре свега Америци, покаже веродостојност гласања.

То што је гласање због дугих редова морало да буде продужено за четири сата широм земље, и пет сати у Техерану, више говори о аутентичној жељи бирача да кажу шта очекују од понуђене скромне листе кандидата која је, захваљујући чврстој контроли теократског врха, са близу 700 сведена на шесторицу мушкараца.

Но, без обзира на релативно мале разлике у програмима, с изузетком актуелног нуклеарног преговарача и Хамнеијевог саветника Саеда Џалилија,који је поборник изузетно тврде линије према Западу, порука бирача је јасна: флексибилнија спољна политика и мање конфронтације са светом, ефикаснија економска политика и понешто либерализације друштвеног живота.

Чињеница да су највише гласова добила двојица која нуде прагматске програме довољна је потврда расположења којесе свакако неће допасти Врховном вођи чији је ауторитет у неколико наврата већ оспоравао одлазећи председник Махмуд Ахмадинежад.

Иако у иранском систему контрола кључних питања – од спољне политике до нуклеарног програма – припада ајатолаху Хамнеију, нови председник наследиће неке ингеренције моћи. То што може да именује гувернере, поставља неке чланове владе и друге функционере,његову позицију ипак чини важном.

Шанса новог председника посебно је у одређивању праваца економијеу тренутку када Иран намерава да распише обвезнице вредне 34 милијарде долара како би стабилизовао своју привреду.

Промене су могуће, подразумева се – без амбиција да се озбиљније мења систем Исламске Републике,како су то неуспешно покушали лидери опозиционе Зеленог покрета после избора 2009.

Уколико Рохани задржи предност коју има, биће то победа реформиста ограниченог домета, без дубљих потреса. Онолико колико им је допустио систем. Довољна ипак да се гласније чују умерени гласови и отвори политички дијалог.

Бошко Јакшић

--------------------------------------------------------------

Ко је Хасан Рохани

Хасан Рохани (64), храбро је позвао Иранце да гласају,поручујући им да његови тврдокорни ривали „не желе да гласате, желе да на изборима победе без изазова”.

Неочекивано много бирача одазвало се његовом апелу, па овај политичар, дипломата, научник и једини припадник шиитског свештенства који је учествовао на председничким изборима, имавеликушансуда постане нови председник Исламске Републике.

Обезбедио је подршку реформиста које предводи бивши председник Мохамад Хатами,који је своје присталице позвао да за њега гласају. Исто је учинио и бивши председник Али Акбар Хашеми Рафсанџани, велики ривал врховногвође ајатолаха Али Хамнеија, који је своје крило умерених реформиста такође позвао да подрже Роханија.

Једини кандидат реформистичког и умереног спектра иранске политике тако је обезбедио јединствен глас опозиције.

Рохани каже да земљу жели да окрене ка модернизацији. Говорећи о реформама, обећавајући да ће да ослободи политичке затворенике, гарантујућиграђанске слободе и тврдећи да ће иранском народу вратитидостојанство, Рохани је током предизборне кампање привлачио велики број људи.

Током телевизијских дебата кандидата није се устручавао да покрене табу теме, попут суочавања са светом поводом спорногиранског нуклеарног програма, велике међународне изолације Ирана, серије међународних санкција које од прошле године – када су прешле на сектор нафте и банкарства – озбиљно погађају националну привреду.

Рохани је у време председника Хатамија био главни преговарач у нуклеарном спору са Западом поводом оптужби да Техеран обогаћује уран како би направио атомску бомбу – оптужбикојеИран упорно одбацује. Управо је он 2003-05,удијалогу с Британијом, Француском и Немачком,пристао да суспендује програм обогаћивања.

Иако одувек сматран умереним, националистом и неким ко не оспорава основне постулате Хомеинијеве исламске револуције, Рохани је наговестио да би био спреман да обнови дипломатске односе са САД,прекинуте 1979,после обарања монархије шаха Резе Пахлавија и заузимања америчке амбасаде у Техерану.

Уколико буде избран за председника, то би овог доктора права с Универзитета у Глазгову који течно говори енглески, немачки, француски, руски и арапски,могло да доведе на пут колизије с ајатолахом Хамнеијем,мада је до сада испољавао пуну лојалност Врховном вођи,чија је реч у Ирану последња.

Иако припада средњем свештеничком сталежу у земљи којом доминирају велики ајатоласи, Рохани је дуго присутан у политичком животу земље. Био је члан Скупштине експерата од 1999, имао више дужности у Меџлису, парламенту, укључујући и место потпредседника, а од 1989. до 2005. био је секретар Врховног савета националне безбедности.

За изборе се кандидовао с места шефа Центра за стратешка истраживања,који је врхунско саветодавно тело ајатолаха Хамнеија.

Његови садашњи умерени ставови резултат су еволуције човека који је 1999, у време великих студентских демонстрација због затварања једног реформистичког листа, изјављивао да ухапшене због „саботаже и уништавања државне својине” треба осудити на смрт, уколико им се утврди кривица.

Али, 2009, када је Иран утонуо у насиље после избора Махмуда Ахмадинежада за које је опозиција тврдила да су покрадени, Рохани је критиковао бруталност власти и снага реда и залагао се за право на мирне протесте.

Од тада је наставио да критикује Ахмадинежадову „неопрезну, непрорачунату” и популистичку политику,која је Иран, уз помоћ санкција, увалила у озбиљне економске проблеме,ударајући пре свега по средњој класи и младима.

Могуће је да ће добити шансу да и то почне да поправља.

Б. Ј.