Љајићев изборни предлог тешко остварив

Кад ће грађани Србије поново бирати представнике у Народној скупштини, још се не зна, али, кад год то да буде бираће их, највероватније, као и до сада, по истом изборном систему. Такав закључак се намеће из реакција власти и опозиције на нова изборна правила, које предлаже Расим Љајић, лидер СДПС-а. Ипак, сви се слажу да се о Љајићевом предлогу може разговарати, као и да нови изборни закон мора бити резултат консензуса свих политичких актера.

Први вишестраначки избори одржани су по већинском изборном систему (гласа се за конкретног кандидата), сви наредни по, разним моделима, пропорционалном (гласа се за партијску листу). Опозиција из деведесетих година прошлог века била је заговорник пропорционалног изборног система са Србијом као једном изборном јединицом и до тог решења се дошло после петооктобарских промена 2000. године. Све време су власт и опозиција преговарале и разговарале о изборним законима, али им никада није успевало да се усагласе. После 5. октобра, на предлог Српске радикалне странке, за парламентарне изборе у децембру 2000. године, донет је Закон о избору народних посланика и то једногласно. Тај закон је, практично, на снази и данас, уз неколико измена, које је у међувремену претрпео. За ових 13 година не зна се ни број страначких предлога да се „направи свеобухватна изборна реформа”, али то се никада није нашло на седници парламента, јер просто није било сагласности.

У претходној влади Милан Марковић, министар за државну управу и локалну самоуправу, три године је из фиоке вадио пакет изборних закона, причао о њима, а онда их опет враћао у фиоку, јер, није било сагласности ни у оквиру владајуће коалиције (ДС, СПС, УРС), а камоли власти и опозиције.

Каква ће бити судбина Љајићевог предлога, не може се баш са сигурношћу рећи, али све личи на „случај Марковићевих закона”. Расим Љајић је, у бројним изјавама, навео да предлог СДПС-а треба да допринесе укрупњавању политичке сцене, а све велике политичке партије јесу за то, али већина мањих, које се и те како питају, није за то. Зоран Бабић, заменик шефа посланичке групе СНС-а, каже да је „СНС увек за модернизацију и професионализацију изборног система”. Он није могао да говори о конкретним Љајићевим предлозима, јер их није видео, али истиче: „Мислим да је степенасти цензус нешто природно, јер не може исти праг да важи за једну партију и за групу партија. Дакле, треба разговарати, направити анализе, то је дуг процес, не треба радити ништа преко колена.”

Дијана Вукомановић, потпредседница СПС-а, каже да је СПС за останак пропорционалног изборног система и додаје: „Ми се залажемо за комбинацију затворене и отворене листе. То је преференцијални систем, који имају две-три државе, бирачи би гласали за партијске листе, али би могли и 20-30 одсто кандидата да изаберу тако што би, на партијској листи, заокружили конкретно име. Ми нисмо против тог степенастог цензуса, нити имамо проблем с њим, може се о томе разговарати, али је то јако компликовано за бираче, па би било много грешака.”

Марко Селаковић (УРС) није видео Љајићев предлог, па не може, каже, да говори о њему, али УРС се залаже за то да што више представника народа буде изабрано директно, пре свега градоначелници и председници општина.

И опозиционари чекају да виде предлог. Борислав Стефановић, шеф посланичке групе ДС-а, наводи да у ДС-у, у сваком случају, сматрају да изборни закон треба мењати. Стефановић истиче: „ДС је за то да се на локалном нивоу одмах уведе већински изборни систем, да се гласа за кандидате са именом и презименом за градоначелнике и одборнике, а за парламентарне изборе треба направити одређени степенасти изборни систем, касније ће Србија бити зрелија за нешто још непосредније изборе. Мислим да Љајићев предлог, у овом тренутку, није лош, треба га погледати зато што је Србија оптерећена малим странкама, које улазе у парламент на листама великих странака, а онда се лепо растану и постану тас на ваги и нечији кусур кад се прави влада, која, због тога, уопште не одражава вољу народа.”

Бојан Ђурић, посланик ЛДП-а, каже да се не може о промени изборног система „причати по Љајићевом инстант рецепту” и додаје: „Персонализовани систем није лош, али има много техничких препрека да се спроведе. Што се тиче степенастог цензуса, не знам зашто се Љајић зауставља на девет одсто. Нека иде до краја, па нека предложи систем у коме ће СНС, који је имао око 15 странака на листи, морати да достигне цензус од скоро 40 одсто. Заиста не разумем амбицију Љајића, који на изборе 13 година излази на туђим листама, да ово предлаже. Осим тога, предлог је површан и увек ће моћи да се обесмисли тако што ће минијатурне странке, без формалне коалиције, бити на листи неке веће странке.”

М. Чекеревац

-----------------------------------------------------------

Предлог СДПС

1. Степенасти изборни цензус:

– за једну партију – цензус пет одсто

– коалиција од две партије – цензус седам одсто

– коалиција од три партије – цензус девет одсто

2. Персонализовани пропорционални систем