Лекови: јефтиније је скупље

Већина пацијената у Србији тренутно се лечи генеричким лековима. Генерички лекови су копије оригиналних, иновативних лекова, и на тржишту се појављују после истека периода патентне заштите оригиналних лекова.

Самим тим што су копије оригиналних, генерички лекови су ослобођени обавезе обимног клиничког испитивања, и у томе је њихова главна предност у односу на иновативне лекове – јефтинији су.

Као што им и име каже, друга врста лекова, иновативни лекови, омогућавају иновације, пробој у лечењу одређених болести.

Развој једног иновативног лека, од тренутка када се идентификује активна супстанца, кроз многобројна преклиничка и клиничка испитивања, па до коначног изласка на тржиште, траје и више од десет година. То је скуп процес, па је просечан трошак развоја једног иновативног лека изнад милијарде и по евра.

Последњих деценија сведоци смо значајног пада смртности од кардиоваскуларних болести, продужења животног века и побољшања квалитета живота пацијената с дијабетесом, смањења инвалидитета код пацијената који болују од реуматоидног артритиса, продужења просечног преживљавања код малигних болести, претварање сиде из смртоносне у хроничну болест.

Дакле, пробој у лечењу постигнут је код већине савремених обољења. Као резултат свега тога, просечан људски век је у двадесетом столећу удвостручен. Велике заслуге за то имају управо иновативни лекови.

Због тога би значај иновативних лекова за друштво требало да буде неупитан. Они омогућавају продужено преживљавање, побољшање квалитета живота пацијената и спречавање настанка инвалидитета, а многобројне студије су показале да употреба ових лекова средњорочно и дугорочно доноси уштеду здравственим буџетима, пре свега смањењем хоспитализација, избегавањем скупих оперативних процедура, бољом контролом хроничних болести, али и очувањем радне способности.

Нажалост, доступност иновативних терапија пацијентима у Србији данас је знатно мања него у земљама региона. Ако се упоредимо рецимо с Хрватском и Словенијом, као државама које су не тако давно биле део заједничког здравственог система, пацијентима у Србији је на располагању педесетак иновативних лекова мање него пацијентима у Хрватској, односно деведесетак лекова мање него пацијентима у Словенији.

Неспорно је да лечење генеричким лековима номинално мање кошта здравствени буџет, али то је само привремена уштеда, јер генерички лекови нису одговарајућа замена за иновативне лекове.

Лечење генеричким лековима у ствари значи чекање десет и више година да иновативне терапије постану доступне пацијентима. То је исувише дуг период и луксуз који многи болесници због природе своје болести себи не могу да приуште.

Нижу цену генеричких лекова у односу на иновативне терапије – здравствени систем би зато требало на прави начин да искористи. Уштеда добијена увођењем генеричких лекова по истеку патентне заштите оних иновативних требало би да се преусмери у побољшање доступности иновативних терапија и стављање на листу нових иновативних лекова.

Једино ако систем тако поставимо добићемо синергију у којој главна предност генеричких лекова – ниска цена – омогућава бољу доступност иновативних лекова и самим тим и боље исходе у лечењу у односу на дотадашњу терапију.

Дакле, дилема да ли се лечити генеричким или иновативним лековима је лажна. И једни и други имају своје место на тржишту, које кроз здравствени систем мора бити боље дефинисано.

На тај начин, чак и у оквиру новца којим тренутно располажемо, можемо обезбедити бољу здравствену заштиту и већу доступност иновативних терапија онима којима су неопходне.

Директор Удружења произвођача иновативних лекова