Зри цена ариљске малине

Ариље – Није лако ових дана у малињацима у ариљском крају, водећем српском малиногорју, где се у гајбице слажу први килограми овогодишњег „црвеног злата”. Жестоко је угрејало после дуготрајних киша. Запара не да берачима да дишу. Мање је, међутим, оне некадашње нервозе и бриге кад крене сезона – цена малине је повољнија од прошлогодишње и постепено расте.

Почело је, кажу Ариљци, са аконтном ценом од 150 динара за килограм, која је врло брзо догурала до 170, колико се сада плаћа. Можда пређе и 200 јер је род за трећину подбацио, веле малинари те објашњавају: прошлогодишња суша је утицала на недовољан раст ластара у малињацима, који су остали ниски, са мање плодова на њима.

Подсећања ради, на почетку прошле сезоне прве убране количине хладњачари су откупљивали за свега 100 динара по килограму или за 95 кад откупљивач сноси трошкове превоза. Малинари су тада упозоравали да је та цена за њих понижавајућа и тражили да буде 1,26 евра.

У овој сезони почетак је, са те стране гледано, повољнији. То су, проценом цена за ово лето, већ најавиле и осигуравајуће куће – а поприличан број овдашњих малинара неће ризик па осигурава своје засаде од града и олује. Претпрошле године лепо су наплатили штету коју је град направио малињацима. У полисама осигурања, закљученим уочи сезоне, стоји износ од 160 до 200 динара за килограм, за трећину већи од прошлогодишњег.

И малинар из Трешњевице Милан Радојичић, председник управног одбора удружења „Виламет”, које окупља већину овдашњих произвођача малине, слаже се да је направљен помак набоље. Али недовољан, упозорава док бере крупне плодове у свом малињаку додајући да је квалитет ове године одличан. Око 80 одсто је најквалитетнијег „роленда”.

– Произвођачи нису задовољни иако је цена нешто боља него раније. Разлог постоји: знатно је повећана тражња за малином на светском тржишту, јер је у водећим државама произвођачима Чилеу и Пољској род прилично подбацио, па је у први план, упркос смањењу и код нас, дошла српска малина, која је и најквалитетнија. Зато ће извозна цена бити већа од прошлогодишње. Сматрамо стога да би у откупу требало да се плаћа 250 динара то јест 2,2 евра. Има услова да с том ценом зараде и малинари и хладњачари. У свему главни проблем су нам посредници у овом извозном послу, од кога Србија приходује од сто тридесет до сто педесет милиона евра годишње: они, финансирајући поједине откупљиваче, диктирају тржишне услове и цене, па ми државу молимо да те посреднике, који лако и лепо зарађују на туђој муци, уклони – казује Радојичић додајући да су се, разговарајући о актуелним проблемима у послу у овој сезони, представници „Виламета” већ пет пута састали са представницима Министарства пољопривреде.

По његовим речима, приче у увођењу пореза на малину су бесмислене. – Тог пореза неће бити ове године. Неко је пустио те гласине само да би узнемирио људе и оправдао ниску почетну цену малине. Дакле, надамо се разумном договору са хладњачарима, али ако буде уцена с њихове стране спремни смо и на протесте – сумира овај малинар активиста из Трешњевице.

Што се тиче откупљивача, за њих је, како нам рекоше, извозна цена за сада непознаница. Милан Станић из Ступчевића, један од највећих међу њима, који откупи и у својим хладњачама ускладишти око 5.000 тона малине годишње, за наш лист објашњава: – Сада малину у откупу плаћамо по аконтној цени од 170 динара, зато што је род нешто мањи од прошлогодишњег. Надамо се и доброј извозној цени, али још немамо никаквих назнака, нити склопљених уговора о томе каква ће цена бити. Видећемо, берба је тек на почетку, тек следеће седмице предстоји откуп већих количина. Квалитет малине је за сада нешто слабији.