„Бразилско пролеће”, а клима тропска

Климатски,пролеће у тропским земљама не постоји, али немири које данас многи зову „бразилским пролећем” потпуно су збунили светске и латиноамеричке аналитичаре.

Почело је у Сао Паулу због поскупљења превоза у градском саобраћају. Дан-два после првих немира у трговинском и финансијском средишту јужног дела континента, протести због превоза проширили су се на Рио де Жанеиро и Порто Алегре. 

Онда је у главном граду Бразилији, на отварању „мини-мундијала у фудбалу”, громогласно извиждана председница Дилма Русеф, која по свим анкетама ужива подршку 75 одсто Бразилаца, већу него што је имао њен претходник, популарни Лула да Силва.

Потом се у суботу у Рију гнев опасно приближио новој Маракани изграђеној за Мундијал 2014. Протестовало се због огромних трошкова Мундијала 2014, чији је Бразил домаћин.

Каква је то тектонска промена уздрмала Кариоке? Да се све дешава било где другде, било би схватљиво. Али у Бразилу, где се због фудбала пада у транс и заборавља на све невоље? Ово закаснело „пролеће” пркоси свим досадашњим правилима.

Полиција је употребила све реквизите којих смо се нагледали у другим деловима света: сузавац, гумене метке, водене топове, бибер спреј, али револтирани људи одмах заказали нове протесте у 23 града.

Једни хоће бесплатан градски превоз, други желе да се граде болнице и школе уместо стадиона, трећи траже већа права за Индиосе, четврти су бесни због крчења амазонских шума и тако даље.

Изненадна криза је збуњујућа и због тога што је репутација Бразила у глобалним оквирима све боља, констатује Хуан Аријас, новинар и писац који већ годинама живи у Бразилу. Он уочава да је у овом тренутку много више питања него одговора.

„Зашто се баш сада, када готово у целом свету јењава, покрет незадовољника буди? Зашто је Бразил десет година живео у анестезији, задовољан успехом на коме му је аплаудирао цео свет?“, набраја Аријас за „Политику” нека од ових питања.

Бразил је по свим проценама данас богатији, са мање сиромашних и мање неједнакости него што је био пре десет година. Већина живописних фавела, насеља беде, протеклих година је пацификована и из њих су протеране нарко-мафије.

Индиоси већ имају 13 одсто територије Бразила у власништву, а судови су увек на њиховој страни.

Вашингтон је недавно отворено признао да је Бразил једна од ретких земаља Латинске Америке која је успела да усагласи раст, тржишну економију и социјалну одговорност. Сви позитивни показатељи расту и све околности говоре да ће у будућности бити још боље.

„Пролеће“ је значи избило кад му време није.

Аријас не сматра да су се Бразилци размазили, већ да су ова гибања знак да је дошло до сазревања демократије.

„Проблем је што је полиција претерано реаговала и то је изазвало револт код много већег броја људи.“

Други масовност протеста објашњавају друштвеним мрежама и мобилним телефонима, који омогућавају да се увек лако скупи неколико хиљада људи спремних да своју фрустрацију искале на улицама.

Свакако да ће се парадокси најновијих уличних догађања, од којих стрепи читава слабије стојећа Латинска Америка, помно проучавати.