Обдаренима треба подршка

Мањи број појединаца поседује природну (верници кажу Божју) обдареност. Савремена психологија под тим подразумева високу интелигенцију, успех у школи и свом занимању, као и висок социјални статус и достигнућа у разним областима. Сматра се да таквих има свега два одсто. Више пута је доказано да човек рођен с даром може да га развија, усавршава и остварује кроз рад и само рад. Заувек ће остати непознат број запарложених, пропалих талената због неповољних друштвених околности, лењости или чистог малера. На путу успеха даровите деце пресудан је утицај породице и школе.

Од почетка, када је њихов дар откривен, имали су могућност да добију одговоре на своја радознала питања, усмеравани су у том правцу, професори су са уважавањем неговали њихов пут ка знању, биле су им доступне књиге, компјутери, а детињство им је протекло без трзавица у кући.

Колико све услова мора да се стекне како би се од талента постао употребљиви геније? То су не само генетски код, ментална мапа, равнотежа ума, емоција, воље и маште, него и напор да се прихвати понеки злобни одјек из окружења или стална тапшања по рамену и честитке због победа на такмичењима.

Доста тога зависи и од друштвене подршке. Тек последњих година се и држава заинтересовала за стипендирање даровитих ученика с циљем да их не отму инострани "ловци на таленте". Истраживачки центар Петница код Ваљева (основан још 1982. године) доказао се као поуздан степеник у развоју даровитог ученика до врхунског научника. У егзактним наукама постоје начини и мерила за одређивање даровитости, на основу резултата на тестовима и такмичењима. У уметности су мерила ипак еластичнија, награда не припадне увек најдаровитијем...

Још у детињству и пубертету издвајају се најбољи. Они одскачу од већине својих вршњака који су "дан заменили за ноћ" залуд трошећи време по кафићима, ноћним клубовима и сплавовима. Од првих ће постати друштвена елита, код нас или "у туђини", а други ће постати ко зна шта. Ретко који таленат је испливао из сиромаштва, из забитог села (као Тесла из Смиљана) или породице у расулу. Највише их је из градова и добрих школа, углавном из "средње стојећих" породица интелектуалаца.