Јаје у зиду Кастела

Од нашег сталног дописника

Бањалука – На Кастелу су већ готово месец дана у току радови на првој фази Пројекта ревитализације и реконструкције тврђаве Кастел, најстаријег и највреднијег културноисторијског споменика у Бањалуци. Ову фазу финансира Европска унија, средствима у висини од 2,5 милиона евра. Пројекат је сачинило предузеће „Грађење” из Источног Сарајева, а извођач је предузеће „Поробић” из Требиња.

„Тренутно се ради на простору источног дворишта тврђаве Кастел, на реконструкцији бедема који са јужне стране затвара ово двориште, као и обнови разрушене куле на истом бедему. Поред тога почело се са реконструкцијом такозване камене зграде, у којој ће након завршетка радова бити смештен Градски музеј“, рекао је нашем листу археолог Горан Симоновић.

Он је додао да са Славицом Арсенијевић, такође археологом Музеја Републике Српске, континуирано обилазио тврђаву и радилиште, и да су при томе сазнали за неке занимљиве налазе које су пронашли радници приликом радова на бедему.

„Радници су приликом разиђивања горње зоне бедема у његовој унутрашњости, у малтеру, пронашли, потпуно очувано јаје. Пошто се зна да је бедем, као и остали, данас видљиви делови утврђења, настао у периоду турске владавине, у време великог грађења и дограђивања фортификације на ушћу Црквене у Врбас, између краја 16. и почетка 18. века, према околностима налаза, можемо са сигурношћу тврдити да је и јаје доспело у зид, у то време, приликом градње бедема“, казао је Симоновић.

Овај занимљиви налаз, објаснио је наш саговорник, добиће своје место на некој будућој музејској поставци о историји Кастела. Овај детаљ указује да су градитељи у намери да појачају везивно својство кречног малтера којим су тада зидали, у њега додавали и јаја.

„Разиђивање дела бедема је археолозима Музеја РС била изванредна прилика да се на лицу места упознају са начином зидања утврђења у турско доба. Тако су на местима унутар бедема, где су пронађени велики ковани клинови, уочени остаци хоризонтално постављане арматуре од дрвених греда која је била повезана поменутим клиновима“, рекао је Симоновић.

У склопу радова на јужном бедему од растиња и шута ослобађа се са његове спољне, југоисточне, стране, закошени, нагнути зид, за који је карактеристично да је грађен на другачији начин у односу на остале делове овог бедема, што археолозима указује на хронолошку разлику између времена његовог настанка и времена настанка осталих делова бедема. Планирано је да он, у оквиру реконструкције, буде разидан, блокови седре којима је грађен обележени, те  поново сазидан у усправном положају.

Археолози се надају да ће грађевински радови, предузети током реализације Пројекта ревитализације, допринети расветљавању и прецизнијем одређивању фаза зидања овог сложеног тврђавског система.

„Музеј Републике Српске припрема предлог пројекта систематског археолошког истраживања локалитета на коме је саграђена тврђава Кастел, јер сматра да је управо започети Пројекат ревитализације и реконструкције добар повод да се наставе археолошка истраживања на овом локалитету, месту на коме се крију одговори на многа питања која се тичу настанка и развоја данашње Бањалуке“, истакао је Горан Симоновић.

Археолошка истраживања локалитета Кастел започела су почетком седамдесетих година двадесетог века и показала су да најстарији трагови потичу чак из времена енеолита, с почетка другог миленијума пре нове ере, а постоје и индиције да је човек на њему боравио и у доба млађег палеолита. Треба имати у виду да је до сада истражен само мањи део овог комплексног и слојевитог локалитета, смештеног у срцу Бањалуке. Археолози Музеја РС верују да ће њихов предлог пројекта систематског археолошког истраживања локалитета Кастел наићи на позитиван одговор и код надлежних институција и у јавности.

Боро Марић