Хемичар из Бајине Баште

Бајина Башта - Кад је млади Бајинобаштанин Филип Спасојевић, пре две године, тада основац, убедљиво победио на републичком такмичењу у Нишу из хемије, освојивши чак 98 одсто поена на тешком тесту који су састављали универзитетски професори, а уз то био најбољи и на експерименталним вежбама што је успешни спој какав се ретко догађа, јавност се заинтересовала за овог надареног момка.
Тој пажњи су допринеле и околности под којима се Филип окитио звањем најбољег хемичара међу основцима у Србији. Он није од оне деце којој се на сваком кораку поклања пажња, којој се даје и нуди, проверава шта је добио и научио.

Мајка је у породичном домаћинству у оближњој Пилици, преокупирана пословима око куће, имања, стоке. Отац је на грађевинама у Црној Гори, да заради за породицу. Филип преко седмице живи у Бајиној Башти са старијим братом Александром и млађом сестром Јеленом, где су сами и посвећени обавезама у школи. Мала Јелена је ту главна домаћица у кући. Преко викенда сви одлазе у Пилицу да помогну мајци око сеоских послова.

Филип је у учењу ослоњен само на себе а кад је постигао поменути успех, није имао ни компјутер. Ипак, таленту препрека нема, тако да је, поред хемије, одличан био и на такмичењима из српског и биологије, а постао је и ђак генерације бајинобаштанске Основне школе "Рајак Павићевић". Истицао се и као добар спортиста, стуб одбране локалног фудбалског клуба "Космос". Свестран и бистар младић, миљеник девојчица, друкчији од стереотипа "вундеркинда", о чему сведочи и анегдота са такмичења у Нишу.

Сви учесници, 55 младих хемичара најбољих на окружним такмичењима у целој Србији, били су напети и узбуђени важношћу догађаја. Општа трема, само се о задацима и огледима причало. Једино је Филип био опуштен, као да се ништа не догађа. Свима на мобилне телефоне стизале поруке од куће да се труде, својски запну, буду пажљиви и упорни. Филипу је стигла сасвим друкчија: "Омацила се мачка", написали су му његови, а он обрадован, осмех није скидао с лица.

После текста у "Политици" о Филиповом успеху, Министарство просвете и једна фирма доделили су овом момку и његовој школи компјутере. Наградили таленат и упорност скромног дечака. Било је то пре две године, а ево сада, кад је Филип средњошколац, ученик другог разреда гимназије, смер математички, ствари се нису много промениле. Блистави низ његових успеха је настављен.

И даље су петице Филипова једина оцена, а школска такмичења прилика да се искаже. У првом разреду гимназије био је четврти у Србији из хемије, а овог пролећа убедљиво је победио на окружном такмичењу из тог предмета, са максималних 100 поена (педесетак више од другопласираног), па се спрема за републичко. Ових дана опробао се и из српског, био други у Златиборском округу, па се и ту нада пласману за надметање најбољих у Србији.

- Све је мање-више исто као некад, и даље смо брат, сестра и ја у Бајиној Башти, а родитељи у својим обавезама. Једино сам фудбал напустио, обавезе су толико притисле - казује Филип Спасојевић.

Планира да после средње школе упише студије фармације. Зашто не хемију, у којој је толико надмоћан:

- Не знам колико се враћа уложено када се студира хемија, нисам баш за просветног радника, предавача хемије - објашњава овај насмејани младић.

Он тренутно добија две стипендије. Једну од општине у износу од 1.500 и републичку од 3.000 динара.

- Кад се оствари какав подвиг ту су обавезно честитања, али све траје који дан и брзо се заборави. Успешан човек очекује већу сатисфакцију за оно што постигне. Не осећам, ипак, да је друштво превише заинтересовано за неког ко постиже натпросечне резултате. Надам се да је време да се ту нешто промени - каже нам на крају Филип Спасојевић, који своју животну перспективу за сада види у нашој земљи, али, додаје, буде ли какве добре понуде из иностранства, рецимо из Москве, спреман је можда да у будућности оде и тамо.