Плате скочиле – бриге порасле

Пре само годину дана просечне плате су биле за петину мање. Априлска зарада, како су забележили статистичари, реално је већа од прошлогодишње за чак 23,32 процента. Стручњаци, ипак, упозоравају да то не значи да сада "за петину" боље живимо, додајући да се оваквом скоку не треба радовати, јер он нема и реалну основу. Данило Шуковић, директор Центра за економска истраживања у Институту друштвених наука, сматра да је све ово резултат великих предизборних обећања.

– У сваком случају, трошимо незарађено. То је опасан сигнал. Лична потрошња и даље буја, што може да буде узрок разних инфлаторних притисака – објаснио је Шуковић, додајући да је, поред повећања зарада у јавним предузећима, дошло и до повећања плата у приватном сектору. 

Према његовим речима, увозници су профитирали играјући на карту прецењеног динара, па су зато и били у прилици да повећањем својих профита повећају и плате запосленима. Осим увозничког лобија, овај скок зарада треба да радује и запослене у трговини и банкама, јер су и они имали користи од поменутих тржишних улова. Осталима овај раст тешко да може да донесе неко добро.

Данијел Цвјетићанин, ректор БК универзитета, истиче да грађани Србије присуствују необичном догађају. У ситуацији малог индустријског раста, и неколико пута мањег скока бруто друштвеног производа, плате су порасле за више од 20 процената.

– Србија, судећи по томе, плива у новцу. У последњих неколико година је тако, што од приватизационих прихода, што од кредита. Део тих огромних пара које су стигле прелио се и на плате. Међутим, превиђа се да је ту реч углавном о необновљивим средствима и да то неће дуго потрајати – упозорава Цвјетићанин, који каже и да је увек незгодно спомињати како повећање плата подгрева инфлацију, јер и то утиче на кретање цена.

Економиста Саша Ђоговић категоричан је када је у питању поменути раст зарада. Он сматра да је то углавном последица њиховог повећања у јавном сектору.

– Све то за собом повлачи ризичан ланац у привреди. Повећане плате повећавају личну потрошњу. Прекомерно трошење утиче на инфлацију, а то се онда осликава и на спољнотрговинске односе – објаснио је Ђоговић, истичући да су кредити виртуелно повећали куповну моћ грађана и да се сада много лежерније купује.  

Иначе, у односу на мартовске, априлске плате су благо "одскочиле". Реални раст од 1,87 одсто, према тумачењу наших саговорника, резултат је само месечних осцилација у зарадама.

У самој структури плата ништа се није много променило. И даље се, међу најпрофитабилнијим индустријским гранама налазе дуванска индустрија (73.451), финансијско посредовање (63.162) и осигурање (63.471 динар). Најнеисплативије је било радити у текстилној индустрији, па су произвођачи одевних предмета и крзна у априлу у просеку зарадили само 8.601 динар. Највеће плате имали су Беочинци (51.859), а најмање зараде и овог месеца исплаћене су у Белој Паланци (9.708 динара).