Како је погинуо Гагарин

Први човек који је полетео са наше планете пут свемира, совјетски космонаут Јуриј Гагарин, поново је доспео у жижу интересовања светске јавности: овај пут тема није његов историјски подвиг већ чињеница што је истина о његовој погибији изашла на видело тек ових дана. Гагаринов колега космонаут Алексеј Леонов саопштио је пре неколико дана да је 20 година потрошено не би ли истина о крају првог космонаута била обелодањена.

У званичном закључку истраге пише да је Гагарин авионом извршио оштар маневар у виду заокрета, упао у ковит и сударио се са земљом. У несрећи је погинуо и копилот Владимир Серегин. Све се догодило у близини сеоцета Новоселово, Киржачског рејона у Владимирској области. Леонов, међутим, тврди другачије.

„Током пилотирања авионом у истом рејону 27. марта 1968. изненада се нашао други авион који за то није имао дозволу. Био је то један ’сухој 15’ који је летео са аеродрома ’Жуковски’. Пилот овог авиона нарушио је режим летења, спустио се на висину од 450 метара – то знам и ја, а о томе су причали и сведоци – нашао се у непосредној близини (10–15 метара) од Гагариновог авиона, преврнуо га и натерао у ковитлац, тачније у спиралу при брзини од 750 километара на сат”, каже Леонов. „Гагарин је на све начине покушао да се извуче из невоље, и таман када је изгледало да ће му то поћи за руком, ударио је у земљу.”

Леонов, међутим, није желео да наведе име пилота који је проузроковао несрећу пошто се, како је рекао, ради о човеку који сада већ има више од 80 година и нарушеног је здравља.

А о погибији Гагарина и Серегина, временом, исплетено је безброј прича. По једној, космонаут је дошао у сукоб са вишим руководством тадашњег КГБ-а и управо су му људи из ове службе „наместили” несрећу. Још неуобичајенија је верзија по којој је Гагарин тајно ухапшен од стране специјалних служби, и после пластичне операције на лицу смештен у једну психијатријску клинику у провинцији, где је и преминуо.

По некима, Гагарин је, у ствари, инсценирао своју смрт да би остатак живота провео у једном селу у области Оренбург, где је погинуо несрећним случајем – у лову. А постоји и верзија по којој је смрт Гагарина наступила током неуспешног лета васионског брода који је кренуо ка – Месецу.

Најбизарнија, свакако, јесте верзија по којој су Гагарин и Серегин пред лет попили по чашу вотке. Ма колико ова верзија звучала „руски”, лекарске анализе су је оповргле у потпуности.

Лет Гагарина у космос као првог човека којем је то успело представљао је велики технолошки напредак и, за оно време и те како важну, победу над свемирским програмом који су развијали Американци. Била је то, у неку руку, идеолошка битка између – капитализма и социјализма, и сваки успех било које стране на том плану слављен је као велико достигнуће.

А у том низу у свемир су слани разни сателити, па и онај са сиротом керушом „Лајком”, која је остала да довека плови свемирским простором. Не чуди онда што су се и верзије о несрећама астронаута третирале више као „државна тајна”.

Како је најављено, ускоро би у центру британске престонице, Лондону, требало да буде подигнут споменик Јурију Гагарину.