Нил прети сукобима

Каиро – Панел међународних стручњака окупљених да дају мишљење о последицама градње Велике етиопске бране обнове (ВЕБО) на Нилу предао је свој налаз владама Етиопије, Судана и Египта. Панел чини по двоје експерата из ове три земље и четворо из других земаља.

Одмах пошто је примио извештај, председник Мухамед Мурси састао се са египатским министрима иностраних послова и иригације и водних ресурса, као и са лидерима главних политичких странака.

Комплетан текст извештаја, који етиопској влади препоручује даље кораке како би се смањиле штете од бране у земљама тока Нила, није објављен али је јасно да после годину дана проучавања писци извештаја имају озбиљне резерве око пројекта.

Планирано је да брана буде дугачка 1.780 а висока 145 метара. Иза масивног зида створио би се резервоар који би, у пуном капацитету, покривао површину од 1.680 квадратних километара и чувао 74 милијарде кубика воде. Цена пројекта је 4,7 милијарди долара.

Панел се пожалио да су студије о брани које је наручила влада у Адис Абеби или недовољно свеобухватне или превазиђене, и да нису узете у обзир негативне последице по Судан и Египат.

Реку Нил чине Бели и Плави Нил који се спајају код Картума. Бели Нил долази из брдовитих региона Руанде и Бурундија, а Плави из области језера Тана у Етиопији. Највећи део воде који долази до Египта чини Плави Нил.

Хани Раслан из каирског „Ал Ахрамовог” Центра за политичке и стратешке студије оптужује Етиопију да од панела прикрива важну документацију. Он тврди да је „Етиопија намерно отежала рад комитета одлажући састанке и дајући јој на увид некомплетне податке”.

Адис Абеба, каже Раслан, затражила је у више наврата од Египта да одгоди објављивање извештаја, последњи пут у фебруару. Египатска влада, каже он, коначно је одустала од нових одлагања тек када је Етиопија почела да преусмерава воде Плавог Нила четири месеца пре договореног рока.

Нил, најдужа река на свету, својим током од 6.500 километара обезбеђује живот у 11 различитих афричких нација: Бурунди, ДР Конго, Египат, Еритреја, Етиопија, Кенија, Руанда, Судан, Јужни Судан, Уганда, Танзанија.

Брана, која би требало да се заврши 2017, подиже се изнад базалтног стења дуж велике афричке раселине. Етиопија још није представила одговарајуће геолошко истраживање. Раслан упозорава на нестабилност подручја у коме се брана гради.

Постојећа нестабилност биће ојачана притиском 74 милијарде кубика воде, што би повећало могућност земљотреса до пет степени Рихтерове скале.

„У случају рушења бране, највећи део Судана био би поплављен. Египатска Велика брана такође би била озбиљно угрожена уколико се језеро Насер испуни водом”, сматра Раслан. „Италијанска компанија која је (без тендера) добила посао градње каже да ће убацивати цемент у тле, али то само значи одлагање потенцијалних проблема.”

Етиопија, каже се у извештају, такође није израдила озбиљне студије које брана може да има по човекову околину.

Панел стручњака је закључио да би Египат, када се брана заврши, годишње изгубио чак 30 одсто воде Нила – у периоду од шест година, колико је акумулационом језеру потребно да се напуни. После тога, они предвиђају да би Египат ушао у седмогодишњи циклус прекомерних вода пропраћен периодом суша.

У периодима сезона високих или средњих поплава, производња електричне енергије египатске Велике бране била би у опасности. Уколико Етиопија покуша да настави да резервоар пуни током сушног периода, то би имало разорне последице по производњу струје и наводњавање у Египту.

Стручњак за воду Дија ел Куси истиче да извештај Етиопији препоручује да даље узводно изгради две мање бране које би делиле капацитете ВЕБО-а, што би значило исте користи али без угрожавања Судана и Египта.

Куси сматра да је Етиопија ову могућност игнорисала из геополитичких калкулација. Етиопија, укратко, жели да контролише токове воде низводно.

Куси такође упозорава да брана може да води политичком сукобу Египта и Судана. Према међусобном споразуму из 1929, две земље деле 84 милијарде кубика воде, од чега Судану припада 18 милијарди.

 „Египатски удео од 55,5 милијарди кубика никада није био довољан да покрије потрошњу. Египат је константно позајмљивао из суданског удела, па сада Судану дугује више од 300 милијарди кубика воде.”

Уз околности умањеног прилива воде због градње етиопске бране, било би неопходно да Судан настави да покрива египатске несташице.

„Судан ће то да одбије. Египат би морао да смањи свој удео и да почне да отплаћује свој део дуга”, каже Куси, док Руслан верује да ће Египат морати хитно да пронађе стратешка и политичка решења кризе.

-----------------------------------------------

Дијалог уместо рата

Адис Абеба – Етиопија и Египат умирили су приче о рату и сложили се о новом дијалогу како би се решио проблем око гигантске бране коју Етиопија подиже на Нилу, који обезбеђује готово сву воду за 84 милиона становника, јавља Ројтерс. Друга и трећа најмногољуднија нација Африке последњих недеља размењивале су међусобне оптужбе поводом новог хидроенергетског пројекта. Египатски председник Мухамед Мурси рекао је 10. јуна да не жели рат, али да су су „све опције отворене”, што је изазвало Етиопију да каже да ће бранити пројекат бране близу границе са Суданом.