Титула заливена сузама

Бојана Поповић (28) растала се са данским Слагелсеом. Тријумфално, са титулом првака Европе. Печат на пет незаборавних година у овом клубу, који је с њом на челу постао доминантна фигура женског рукомета Старог континента, ударен је у реваншу финала Лиге шампиона. Глатка победа у Копенхагену против руске Ладе 32:24 (у првом мечу 29:29) и трећа европска круна у последње четири године заливена је сузама. – Мало је недостајало да и у току саме утакмице бризнем у плач. Огроман емотиван набој спречио ме је да пружим максимум. Прекјуче сам последњи пут носила дрес Слагелсеа који је свих ових година за мене представљао много више од клуба. Били смо као једна породица и није ми било свеједно када је судија означио крај сусрета – пренела је своје утиске из реванша финала петоструки стрелац Бојана Поповић, која ће од наредне сезоне бранити боје, такође данског, Виборга.

Иако је за време меча успела да колико-толико сакрије емоције, речи захвалности, које јој је упутио тренер Слагелсеа Ања Андерсен по завршетку финала, натерале су је на плач:

– Андерсенова је десет минута држала говор. Причала је о свему кроз шта смо као клуб прошли за ових пет година. У тим тренуцима нисам могла да сакријем сузе. Посебно ме је дирнуло када ми је поклонила свој трофеј за најбољег играча света из 1997. Преко свог имена је ставила налепницу на којој је стајало моје име. Том приликом ми је рекла да сам ја за њу и све у Слагелсеу најбољи светски играч, без обзира на то шта ће почетком јуна да одлучи Светска рукометна федерација. Искрено, сада ми је небитно да ли ће ме ИФХ уопште изабрати за најбољег светског играча. Ово што је урадила Андерсенова много ми више значи од било ког признања, јер је она најбоља рукометашица свих времена.

О самом успеху у финалу, за који може слободно да се каже да је и тријумф српског рукомета, будући да у Слагелсеу играју и Катарина Булатовић (у реваншу постигла два гола), Ана Батинић (један) и Ања Обрадовић, Поповићева је казала да је то била слатка освета за претходну годину:

– Показале смо колико нам је прошле године недостајала Ања Андерсен. Због неосновано драстичне казне ЕХФ-а није могла да нас води с клупе и то је једини разлог што нисмо успели да освојимо ниједан трофеј. Овогодишњу титулу смо освојили највише захваљујући бриљантној одбрани и феноменалном голману Легангеровој. Такође, и рукометашима с којима смо спаринговали у припреми за финале. После жестоких дуела са мушкарцима, окршаји са рукометашицама Ладе били су нам знатно лакши.

Судбина Слагелсеа је на почетку сезоне била доведена у питање. Неизвесност око опстанка клуба трајала је месецима што је приморало Поповићеву да потпише уговор с Виборгом. Будући да су у Слагелсеу касније решени сви проблеми, он је заиграо као препорођен, освојивши уз Лигу шампиона и титулу у Данској. На питање да ли се каје што је потписала уговор са Виборгом, казала је:

– Када је посао у питању емоције треба оставити по страни. Био ми је потребан нови изазов пошто сам са Слагелсеом освојила све што се може освојити. Покушаћу исти успех да поновим и са Виборгом – закључила је Поповићева.

-------------------------------------------------------------------------

Девет трофеја за пет година

Бојана Поповић је рођена 20. новембра у Нишу. Рукомет је почела да тренира са 10 година у Ниш Класику (данашња Наиса). Од 1998. до 2002. бранила је боје подгоричке Будућности с којом је освојила четири државна првенства (1999, 2000, 2001. и 2002) и три Купа (2000, 2001 и 2002). У дански Слагелсе је дошла 2002. и са њим је освојила три титуле првака Европе (2004, 2005. и 2007), Куп Европске рукометне федерације (2003), три државна шампионата (2003, 2005 и 2007) и два национална купа (2003. и 2005). Три пута је проглашена за играча године у Данској (2004, 2005. и 2007). Најбољи стрелац шампионата ове земље била је два пута (2004-219, 2005-174). Три пута је била најефикаснија и у Лиги шампиона (2004-98, 2005-85 и 2007-96). Четири године је у браку са кошаркашем Петром Поповићем.