Лепи "драгољуб"

"Драгољуб" је једногодишња вртна биљка која својим растом може да буде грмолика или пењачица. Потиче из топлих крајева Перуа, Колумбије и Еквадора. "Драгољуб" је због тога биљка која воли топла и сунчана места.
Препознатљив је по својим светлозеленим листовима који имају петељку у средини круга. Строго је формираног облика мало грбавог круга који пресецају седам жилица. Тако предивно лишће само је подлога за још лепше жарко обојене цветове у жутој, ружичастој, црвеној те наранџастој боји, и левкастог облика промера три до пет сантиметара. Цветови могу да буду једноставни или дупли тј. пуни. Такође могу да буду уз једнобојне који су најчешћи и цветова који су двобојни или чак и тробојни.

Зависно од врсте коју посадимо, биљка може да порасте од 25 до 35 сантиметара грмолике врсте, и више од 2 метра пењачице. Може се садити и у висећим посудама. Уколико се сади да се пење према горе, треба малу помоћ, потребно га је мало привезати. Грмолике врсте које остављамо да расту по земљи и да праве покривач тла треба садити на мало већем размаку и то од 40 до 50 сантиметара.

Сади се као што је већ речено на топла и сунчана места и полусунчана у пролеће . И само понекад може да му погодује суво и песковито тло које је добро дренажно и слабо плодно. Уколико је тло богато, биљка слабије цвета и само се ствара зелена маса. Због тога биљку не треба прихрањивати и не треба је превише заливати. Понекад добро подноси сува раздобља.

Цветови и листови "драгољуба" садрже доста витамина Це и јестиви су, а цветни пупољци и плодови укусом подсећају на бибер, па могу бити замена за капаре. Због садржаја витамина служи као пролетна салата – младо лишће треба ситно исецкати, мало посолити и додати лимунов сок – узима се бар једанпут на дан, или се из свеже биљке исцеди 10-15 грама сока за исту сврху.