Највећи празник српског народа

Видовдан је за српски народ велики и стари празник. У прошлости овај дан био је слављен као спомен на Косовски бој, једну од великих битака европског средњег века. У Закону о празницима из 2001. године, једном од првих реформских закона обновљене демократске Србије, Видовдан је описан као празник који симболизује сећање на све оне наше сународнике и грађане који су током прошлости страдали у одбрани отаџбине.

Наше време донело је велику кризу која у Србији није само привредна и политичка. Реч је о кризи једне државе и њене нације. После столећа неуспелог југословенског националног и касније социјалистичког друштвеног пројекта, деценија општег немирења са пропашћу ових прескупих настојања, Србија данас живи подељена, окружена младим национализмима које свесрдно подржавају САД и СР Немачка, суочена с нетрпељивошћу Вашингтона и Брисела, и у међународном положају који дугорочно није био неповољнији током претходна два столећа. У таквим околностима под сумњом су, често оправданом, многа темељна веровања државног и народног постојања. Током претходних година често смо у Народној скупштини, на државној телевизији, еминентним научним скуповима и нашим факултетима слушали о томе како Срби на Видовдан празнују смрт, завојевање и окупацију других народа, како је Косовска битка једна мала и безначајна ратна епизода у којој је против османске војске ратовала читава коалиција народа... Британски историчар Стивен К. Паулович је чак тврдио како би Срби могли да прихвате светитеља који се слави 5. октобра – Св. Јону, пошто је овај дуго живео у китовој утроби а касније се вратио међу људе, уместо што славе Св. Вида заштитника падавичара...

Док чекамо да се наврши 624. годишњица Косовске битке, ваља се подсетити значаја Видовдана и ове битке не само за српску и европску историју, већ и за идентитет српске нације. Косовска битка била је једна од великих средњовековних битака. Маричка битка била је без сумње значајнија и кобнија за балканске државе, али је Косовска битка остала снажније и живље упамћена од било које друге битке балканског средњег века. Поред тога што је постала окосница српског историјског памћења, Косовска битка имала је велики одјек широм ондашње Европе. За њу су чули у Италији и Француској, али је она описана у историји света писаној у 16. веку за Ивана Грозног, у 17. веку о Косовској бици је једну драму написао Енглез Ричар Нолс... Чињеница да је то била једина битка у османској историји у којој је смрт пронашао и један султан довела је до тога да у каснијим вековима турски и персијски хроничари и историци домисле како се турској војсци на Косову супротставила велика коалиција европских народа и држава.

Славећи Косовску битку поколења Срба нису славила ни смрт, ни пораз нити безуман отпор... Напротив, било је то уздизање једног за оно време модерног идеала. Страдање за веру, правду, истину – imitationeChristi, морални су идеал средњовековног човека али и, признали то данас у Бриселу или не, темељ модерних европских вредности. Колико год Косовски завет могао бити злоупотребљен, остаје чињеница да је у време највећег успона српске националне идеје, крајем 19. века, управо на научној критици народних традиција из овог раздобља у Србији тријумфовала критичка историографија. Помало чудно звучи када српски национализам данас коре због Косовске битке, која се заиста и одиграла, они који неосновано тврде да је њихов народ најстарији у Европи или да је други на свету примио ислам пошто је претходно подигао пирамиде, да баштине традицију империје Александра Великог из лозе Аргеада, или да не припада словенству – пошто је наводно дошао са Иранске висоравни...

Видовдан је током протеклих шест столећа имао велики значај за српски народ. Често се дешавало случајно, понекад су временска поклапања удешавана намерно, али споменимо само да је 28. јуна 1878. започела распарава о Кнежевини Србији на Берлинском конгресу, 28. јуна је Франц Фердинанд убијен у атентату у Сарајеву, 28. јуна 1919. године завршен је рад Париске мировне конференције, 28. јуна 1921. донесен је први устав уједињене југословенске државе, 28. јуна 1948. донесена је Резолуција Информбироа (писмо КПЈ упућено је 27. марта), 28. јуна 1989. свој највећи успон доживела је политика Слободана Милошевића, 28. јуна 1990. у Загребу је укинута конститутивност српског народа у Хрватској, 28. јуна 2001. Слободан Милошевић је изручен Трибуналу у Хагу... Данас српска влада ишчекује да Брисел награди њено прихватање укључивања Срба са севера Косова у албанску косовску државу, пуштајући Србију ближе пуноправном чланству у Европској унији.

Несумњиво је да је Видовдан у историјском погледу највећи и најаутентичнији празник српског народа. Спомен на Косовску битку, неугаслу прошлу славу, вековну борбу за слободу и нада у будућност део су тековина идеје Видовдана. Косовски завет је зато много шири од Косова поља, односа Срба и Албанаца... Политичка злоупотреба Видовдана, баш као и настојања да он буде омаловажен и занемарен, представљају суштински напад на демократска права и идентитет српског народа.

Чедомир Антић, Доцент Филозофског факултета у Београду

-----------------------------------------------------------

КАРЛОВ УГАО

• Ако овога пута победимо на Видовдан, срушићемо вековну традицију.

• На Видовдан смо дали главе кнеза Лазара, Гаврила Принципа, Слободана Милошевића... Ко је сад на реду?

• Кад смо прескочили 6. октобар, можемо комотно и 28. јун.

• Чуди ме да Мајски преврат није био на Видовдан.

• Некад давно изгубили смо Косово у једном дану. Сад га губимо већ два века.

• Црна Гора је 28. јуна 2006. године примљена у Уједињене нације. То су једини Срби који су победили на Видовдан.

• Видовдански устав из 1921. године једва је скрпљен, јер су се и тада назирале авнојевске границе.

• Постоји бојазан да нам ЕУ промени календар, па да нам 28. јун падне негде у децембру.

• Чекамо предстојећи Видовдан као озебао сунце. А немамо заштитни фактор.

Драгутин Минић