Милан "на крилима" Каке

Славни италијански клуб Милан пут до завршнице Лиге шампиона, најелитнијег клупског фудбалског такмичења на свету, почео је у завршној рунди квалификација, када је са две победе елиминисао нашу Црвену звезду (1:0 у Милану 9. августа прошле године и 2:1 две недеље касније на реваншу у Београду). Миланези су рутински пребродили квалификациони циклус, као и такмичење по групама, да би супериорност показали на последњој препреци за Атину, када су на свом "Сан Сиру" декласирали Манчестер јунајтед са 3:0.

Иначе, Милан је у богатој историји од оснивања 1989, освојио мноштво трофеја на домаћој сцени у Италији, као и у међународној конкуренцији.

"Црвено-црни" из Милана су шест пута били прваци Европе (успешнији је само мадридски Реал са девет трофеја), а титула првака Италије су освајали 17 пута (испред само Јувентус), а домаћем купу су славили пет пута.

Оснивач британски вицеконзул Едвардс

Прву сјајну генерацију фудбалера Милана предводио је шведски трио: Грин-Нордал-Лидхолм.

Десетак година касније главна звезда "росонера" је постао вансеријски ас Ђани Ривера, а потом долази златни период када је на чело клуба стао медијски магнат и бивши премијер Италије Силвио Берлускони, који је поново и формално председник клуба.

Састављен је моћан тим са домаћим ведетама Барезијем, Малдинијем (и сада је првотимац), Донадонијем и тројицом врхунских асова из Холандије: Ван Бастеном, Гулитом и Рајкардом, а потом је почетком деведесетих година прошлог века из Црвене звезде ангажован Дејан Савићевић, кога су због велемајсторских потеза на Апенинском полуострву прозвали "геније".

Милан је основао британски вицеконзул Алфред Едвардс на измаку деветнаестог века.

Вековна борба са најпопуларнијим италијанским клубом Јувентусом и градским ривалом Интером, утицала је да Милан, практично од освајања прве титуле националног првака 1901, стално тежи највишим дометима.

Период проткан успесима прекинут је 1980, када је због скандала око намештања утакмице заједно са Лацијом избачен у Серију Б.

Али, то је још више очврснуло гиганта са "Сан Сира", од кога је харизматични и изузетно способни Берлускони створио светску фудбалску империју.

Ни прошлогодишњи проблеми и бодовна казна (у текућем шампионату Италије стартовали са минус девет бодова) као последица учествовања у нерегуларностима, нису сломили великана из Милана, који је надомак освајања седме шампионске круне на европској позорници.

Пре две године у Истанбулу у првом међусобном окршају Ливерупа и Милана, такође у финалу Лиге шампиона, славили су Енглези, иако су Италијани головима Малдинија и Креспа (два) на полувреме отишли са, чинило се, недистижном предношћу од три гола разлика.

Али, у наставку сусрета је уследио преокрет какав до тада није виђен у најпрестижнијем клупском такмичењу и након бољег извођења пенала, Ливерпул је пети пут постао најбољи клуб у Европи.

Италијани фаворити

Главна звезда Милана је Бразилац Кака, који је признао да још није прежалио пораз од Ливерпула у Истанбулу, али уочи новог окршаја у Атини не размишља о освети.

Милан ће управо "на крилима" Каке покушати да се реваншира великом дужнику од пре две године.

– Не говорим о освети, јер је наш претходни драматични дуел представља прошлост. Сада имамо прилику да се искупимо и клубу донесемо седму титулу првака Европе. Надам се да ће овај пут резултат бити другачији, наравно у нашу корист – истакао је феноменални Кака, убедљиво најбољи стрелац Лиге шампиона ове сезоне са десет постигнутих голова.

Бразилац сматра да је Милан вечерас фаворит, пре свега због тренутне одличне форме, иако изузетно поштује противника, а поготово капитена енглеског тима Стивена Џерарда.

– Играли смо сјајно у претходним рундама. У финале улазимо веома мотивисани. Пролазили смо кроз тешке тренутке, али смо показали да смо најбољи када је најтеже. Зато очекујем наш тријумф – оптимиста је Кака.

Легендарни одбрамбени играч "росонера" Паоло Малдини (38 година), верује да ће у Атини подићи шампионски пехар.

Малдини је спреман за утакмицу, иако је протеклих недеља имао проблема са повредом колена. Ипак, он ће бити међу актерима на терену Олимпијског стадиона у престоници Грчке.

Тренер Милана Карло Анчелоти казао је да нема дилема око састава тима, али није открио имена играча који ће почети меч.

– Знам тим, али то нисам саопштио ни играчима. Атмосфера у екипи је изванредна и сви смо уверени да ћемо остварити успех – закључио је Карло Анчелоти.

На кладионицама веће шансе се дају Милану да седми пут постане првак Европе, него Ливерпулу да се изједначи са вечерашњим противником по броју освојених трофеја у најјачем клупском такмичењу на Старом континенту.

--------------------------------------------------------------------------

Лична карта

Осован: 16. децембра 1989.

Град: Милано

Стадион: Сан Сиро, званичан назив Ђузепе Меаца (85.700).

Председник: Силвио Берлускони

Тренер: Карло Анчелоти

Првенство Италије (17):1901, 1906, 1907, 1951, 1955, 1957, 1959, 1962, 1968, 1979, 1988, 1992, 1993, 1994, 1996, 1999, 2004.

Куп Италије (5): 1967, 1972, 1973, 1977, 2003.

Првак Европе (6): 1963, 1969, 1989, 1990, 1994, 2003.

Куп победника купова (2): 1968, 1973.

Супекуп Европе (4): 1989, 1990, 1994, 2003.

Интерконтинентални куп (3): 1969,1989, 1990.

--------------------------------------------------------------------------

РЕЗУЛТАТИ ФИНАЛА ФУДБАЛСКОГ КУПА ШАМПИОНА

1956. Париз: Реал – Ремс 4:3

1957. Мадрид: Реал – Фиорентина 2:0

1958. Брисел: Реал – Милан 2:2 (продужетак 3:2)

1959. Штутгарт: Реал – Ремс 2:0

1960. Глазгов: Реал – Ајнтрахт 7:3

1961. Берн: Бенфика – Барселона 3:2

1962. Амстердам: Бенфика – Реал 5:3

1963. Лондон: Милан – Бенфика 2:1

1964. Беч: Интер – Реал 3:1

1965. Милано: Интер – Бенфика 1:0

1966. Брисел: Реал – Партизан 2:1

1967. Лисабон: Селтик – Интер 2:1

1968. Лондон: Манчестер јунајтед – Бенфика 1:1 (продужетак 4:1)

1969. Мадрид: Милан – Ајакс 4:1

1970. Милано: Фејенорд – Селтик 1:1 (продужетак 2:1)

1971. Лондон: Ајакс – Панатинаикос 2:0

1972. Ротердам: Ајакс – Интер 2:0

1973. Београд: Ајакс – Јувентус 1:0

1974. Брисел: Бајерн – Атлетико 1:1, 4:0

1975. Париз: Бајерн – Лидс 2:0

1976. Глазгов: Бајерн – Сент Етјен 1:0

1977. Рим: Ливерпул – Борусија (М) 3:1

1978. Лондон: Ливерпул – Бриж 1:0

1979. Минхен: Нотингем форест – Малме 1:0

1980. Мадрид: Нотингем форест – Хамбургер 1:0

1981. Париз: Ливерпул – Реал 1:0

1982. Ротердам: Астон вила – Бајерн 1:0

1983. Атина: Хамбургер – Јувентус 1:0

1984. Рим: Ливерпул – Рома 1:1 (пеналима 4:2)

1985. Брисел: Јувентус – Ливерпул 1:0

1986. Севиља: Стеауа – Барселона 0:0 (пеналима 2:0)

1987. Беч: Порто – Бајерн 2:1

1988. Штутгарт: ПСВ – Бенфика 0:0 (пеналима 6:5)

1989. Барселона: Милан – Стеауа 4:0

1990. Беч: Милан – Бенфика 1:0

1991. Бари: Црвена звезда – Марсеј 0:0 (пеналима 5:3)

1992. Лондон: Барселона – Сампдорија 0:0 (продужетак 1:0)

ЛИГА ШАМПИОНА

1993. Минхен: Марсеј – Милан 1:0

1994. Атина: Милан – Барселона 4:0

1995. Беч: Ајакс – Милан 1:0

1996. Рим: Јувентус – Ајакс 1:1 (пеналима 4:2)

1997. Минхен: Борусија (Д) – Јувентус 3:1

1998. Амстердам: Реал – Јувентус 1:0

1999. Барселона: Манчестер јунајтед – Бајерн 2:1

2000. Париз: Реал – Валенсија 3:0

2001. Милано: Бајерн – Валенсија 1:1 (пеналима 5:4)

2002. Глазгов: Реал – Бајер 2:1

2003. Манчестер: Милан – Јувентус 0:0 (пеналима 3:2)

2004. Гелзенкирхен: Порто – Монако 3:0

2005. Истанбул: Ливерпул – Милан 3:3 (пеналима 3:2)

2006. Париз: Барселона – Арсенал 2:1