Престонички паркови – младићи од шездесет лета

Од „народних башта” с почетка 19. века, а по замисли и идеји нашег првог урбанисте Емилијана Јосимовића и највећег творца и данас најлепших паркова Атанасија Николића, инжењера и професора Лицеја, почеле су да се подижу зелене оазе у престоници.

Већ почетком прошлог века у Београду је почело организовано неговање зеленила уређењем јавних паркова и подизањем дрвореда. У наслеђе су нам остављена 43 заштићених стабла, од којих су нека стара и више од 200 година.

У главном граду сада постоји 66 паркова – 52 су смештена на десет градских општина и заузимају 385 хектара. О њима брине „Зеленило Београд”. У приградским општинама налази се 14 паркова.

Највише уређених зелених површина има на Савском венцу, али ако се узме у обзир површина паркова, новобеоградска општина је ипак у предности. У парковима доминира високо дрвеће, углавном лишћари и то око 30 врста. Доминирају јавор и кестен, затим липе, платани, багреми, тополе, јасенови и брезе.

Од четинара су најзаступљенији смрча, бор, туја, јела, кедар, тиса и чемпрес. Београдски паркови су млади, јер 90 одсто је „старо” мање од 60 година.

Од 2008. године па до данас у престоници је обновљено и потпуно реконструисано 15 паркова. На обнову чекају Пионирски, Топчидерски и Земунски, као и парк у Влајковићевој улици у који ће мајстори ући у овој години.

Финансијски парк – најстарији

Прво уређено зеленило у Београду „никло” је око кнез Милошевог конака у Топчидеру. О томе се зна, јер је у писму кнеза Милоша Томи Вучићу Перишићу из 1831. остало забележено: „ Никаква кола не пуштајте да преко Топчидера иду, да ливаде кваре” – каже Хранислав Милановић, пејзажни архитекта у „Зеленилу Београд”.

Први градски парк изграђен је поред кнез Милошевог двора 1836. године, на простору где се данас укрштају улице Немањина и кнеза Милоша. Двор је Милош наменио синовима Милану и Михаилу, а у башти подигао и аман.

По изгнанству Милоша и Михаила парк је предат Министарству финансија чија је зграда порушена у бомбардовању 1941. године. Парк је по министарству касније назван Финансијски, а пре тога су га звали „советски”.

– Из докумената о трошковима градње сазнало се да је за њега потрошено 10.245 гроша. Парк је био у „енглеском стилу”, поштовале су се слободне форме, па су стазе могле и да иду кроз зеленило – напомиње Милановић.

Годинама је ту недељом свирала „Војна банда”, која се касније преселила на Калемегдан, јер је био ближи становницима старог дела Београда. Данашњи парк је настао после Другог светског рата на истом простору и обновљен је 2011. године када је изграђено дечје и кошаркашко игралиште.

Парк са најмање стажа у Блоку 70

Парк са најмање „стажа” израђен је пре две године у новобеоградском Блоку 70 крај шеталишта Лазаро Карденаса, накадашњег мексичког председника социјалистичких схватања.

У њему се осим зелених површина и дрвореда са 158 садница налазе дечје игралиште и фитнес парк са десет справа, али и мали павиљон од дрвета намењен за одмор. Крај парка је изграђен паркинг са 250 места.

Калемегдан на 53 хектара

Калемегдан је највећи, али и омиљени парк Београђана и гостију главног града. Простире се на 53 хектара. Овај парк бележи и својеврстан рекорд – 147 година се континуирано уређује. За непокретно културно добро од изузетног значаја проглашен је 1979. године.

Име је добио по оголелом и брисаном простору кога су Турци звали кале-мегдан. Управо тај простор је Београд до седамдесетих година 19. века делио на варош опасану шанцем и на град-тврђаву – истиче Хранислав Милановић и напомиње да је уређење тог простора почело по предаји Београдске тврђаве Михаилу Обреновићу.

На Калемегдану „живе” 3.424 стабала. Заступљено је 80 врста дрвећа, а доминирају стабла између 20 и 60 година старости. На овом извору београдске историје и културе, смештен је велики број споменика и културних обележја.

Најмања оаза у срцу Палилуле

Најмањи парк  у Београду налази се на углу улица Цвијићеве и Љубе Дидића и носи назив по нашем научнику и оснивачу Српског географског друштва „Јовану Цвијићу”. Настао је шездесетих година прошлог века када је на овом делу и никло веће стамбено насеље. Простире се на 1.420 квадратних метара.

Каменито поље међу најпосећенијима

Ташмајдан је, поред Калемегдана, најпосећенији парк у граду, нарочито од када је пре две године обновљен. Налази се у саставу целине „Стари Београд”, која ужива статус претходне заштите и простире се на површини око 11 хектара.

Изградња парка почела је 1950. године, а завршена 1954. године.

– Садни материјал за парк довожен је из расадника у Крњачи и Шумарског факултета у Загребу и то коњском запрегом – објашњава Хранислав Милановић.

У парку се данас налазе три дечја игралишта, фитнес парк и простор намењен за извођење паса. На основу овог парка и реквизита у њему сада се уређују и остали паркови у граду.
Ташмајдан, на турском каменолом или каменито поље, данас краси 1.100 стабала, а заступљена је 61 врста дрвећа.

Споменик природе – Академски парк

Академски парк је споменик природе са успостављеним режимом заштите. Простире се на 14 хектара. Карактеристичан је по огради у рококо стилу која је у време изградње коштала седам пута више него сам парк. Ту су и римске терме које су ради очувања затрпане земљом. Парк је обновљен прошле године.

Пионирски парк – градска башта  

Природно добро ботаничког карактера је Пионирски парк, што значи великим бројем заштићених биљака.

На улазу у Пионирски парк налази се узвишица, купа од камена, за коју се претпоставља да је то осматрачница, подигнута у знак сећања на борце са Кајмакчалана.

Постоји прича и да је камење аутентично, пренето у Београд 1928. године, каже Гордана Миљојковић, координатор за сарадњу са медијима „Зеленила Београд”

Историја у Топчидерском парку

Топчидерски парк се сматра једним од најзначајнијих представника културно-парковског наслеђа Србије и налази се у оквиру Просторно културно-историјске целине Топчидер, која је проглашена за културно добро од изузетног значаја за Републику Србију. Простире се на 35 хектара.

Посебну природну вредност парка Топчидер представља групација од осам представника врсте мочварни чемпреси.

Парк је познат и по платану испред Милошевог конака који је природно добро. Стабло је подупрто са 17 металних стубова који му помаже да носи разгранату крошњу од 1.885 квадрата.