Пад стандарда грађана БиХ

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Истраживање Центара цивилних иницијатива (ЦЦИ) о просечном индексу квалитета живота грађана, спроведено у 14 општина и градова Босни и Херцеговини, показало је да је дошло до пада овог индекса за 5,5 одсто у односу на показатеље од пре годину дана. Сада је индекс 47,48 од максималних 80.

„Циљ пројекта је унапредити рад локалних власти, посебно начелника општина и локалне администрације у циљу побољшања квалитета живота у грађана у 14 општина: Бихаћ, Бањалука, Ливно, Травник, Зеница, Добој, Бијељина, Тузла, Пале Ново Сарајево, Фоча, Требиње, Мостар и Широки Бријег”, рекао је нашем листу пројект менаџер ЦЦИ Синиша Бенцун.

Укупно је анкетиран 1.381 грађанин кроз примену различитих механизама учешћа грађана, праћење и информисање грађана о индикаторима квалитета живота на локалном нивоу и покретањем локалних кампања за решавање проблема у заједници.

Он је навело да најлошији однос броја запослених у администрацији и броја становника имају Требиње и Мостар, где један административни радник долази на свега 170 до 190 становника.

„Општина Бихаћ је у 2012. имала процентуално највеће издвајање из буџета за плате и накнаде запослених у администрацији – више од 28 одсто. Међу посматраним и анализираним, највеће одборничке накнаде има Бањалука – 850 марака, док су најмање у Ливну – 220 марака”, навео је Бенцун.

Бенцун је рекао да је извештај показао да је бруто друштвени производ (БДП) по становнику у општинама за 2011. варирао од око 5.600 марака у Фочи, до 10.960 у Бањалуци и 18.820 марака у Новом Сарајеву.

Говорећи о броју лекара, Бенцун је казао да је најбољи пример у Мостару, где на једног лекара долази око 550 становника, а најгоре је у Ливну у којем један лекар брине о 1.270 пацијената.

„Тренд броја запослених у последње четири године је негативан. Најповољнија ситуација је на подручју Новог Сарајева где на три становника има један запослени. Следе Бањалука, Тузла, Мостар, Требиње и Широки Бријег у којима четири становника имају по једног запослених. Најтежа ситуација је у Ливну и Фочи где на седам до осам становника има један запослени”, упозорио је Бенцун и истакао да је најтежа ситуација у општинама Ливно и Фоча, где на седам до осам становника долази једна запослена особа.

„Број домаћинстава са укупним приходом мањим од 600 марака у Широком Бријегу је око шест одсто, а у Бихаћу чак 60 процената. Највећи број испитаника који има већих тешкоћа да састави крај с крајем јесте у Требињу, Палама и Фочи.”

Он је рекао да укупно гледајући, истраживање је показало да становништво најквалитетније живи у општини Широки Бријег, а да је најнижи индекс квалитета живота у општини Бихаћ. Најмање су срећни грађани Мостара, а најсрећнији становници Широког Бријега.