Страх Меркелове од бојкота избора

Фаворизовани савез Хришћанско-социјалне уније и Демохришћанске странке, под вођством канцеларке Ангеле Меркел, убрзано збија редове пред јесење савезне изборе, при чему га не брине дезоријентисана и посвађана опозиција. Бриге задаје нерасположење просечног немачког бирача, односно његова спремност да бојкотује изборе одсуством са биралишта или даривањем гласа некој од странака које се противе актуелном политичком систему.

Према проценама аналитичара, постотак бирача који би могли да „саботирају” изборе за Бундестаг у септембру могао би да износи између 47 и 53 одсто. Томе у прилог иду две од три репрезентативне студије, представљене поткрај минуле недеље.

У анализи фондације „Фридрих Еберт” истакнуто је да је број активних бирача опао у минуле три деценије за преко двадесет одсто. Подаци се односе на савезне изборе и доводе Немачку у једну од водећих позиција на негативној листи бирачког расположења у Европи.

Само је Португалији у истом периоду забележен већи пад излазности него на обалама Рајне. Према подацима Лисабона, неизлазност у Португалији је износила 19,7 одсто, а у Немачкој 18,9 одсто. У европском просеку, постотак неизлазности на биралишта био је испод десет одсто, а у САД се званично говори о паду интересовања бирача од по 2,5 одсто по изборном циклусу.

Ситуација у Немачкој још је неповољнија ако се прогнозе заснивају на установљеној излазности на покрајинске и локалне изборе у минулој години дана, која се сматра показатељем тренда пред савезне изборе.

Најмасовније одсуство са биралишта забележено је на изборима у покрајини Саксонији-Анхалт (47,7 одсто), а највећа излазност у Рајнској-Палатинату (63 одсто). У просеку, око 35 одсто Немаца је одсуствовало са биралишта на покрајинским, односно око 45 одсто на локалним изборима.

„Сматрамо да је демократски поредак озбиљно угрожен ако бирачи у тако великом броју покажу незаинтересованост за политичке промене”, наглашено је у резимеу фондације „Фридрих Еберт”.

Корак даље отишла је фондација „Бертелсман”, која је упоредила пад излазности на биралишта са материјалним стањем и социјалним статусом бирача. Према емпиријској студији, излазност је у минула три савезна изборна циклуса остала константна само међу двадесетак одсто бирача са највишим приходима, док је у најниже рангираној групи опала за двадесетак одсто.

Уз податак да такозвана средња класа социјалног сталежа показује све више наклоности према странкама које се противе актуелном политичком систему, попут Пирата, али и попут новоосноване странке противнице евра и ЕУ Алтернатива за Немачку. Заједно, њихови бирачи и такозвани апстиненти би 22. септембра могли да „освоје” апсолутну већину, док би бирачи традиционалних партија остали у мањини.

Суочена са негативним прогнозама бирачког расположења, влада у Берлину је прибегла методима популистичке пропаганде. Најпре је влади блиска фондација „Конрад Аденауер” објавила емпиријску анализу о нерасположењу бирачког тела и приписала га – незаинтересованошћу која је последица општег задовољства тренутном политиком као и убеђењем да ће актуелна политика бити настављена и после савезних избора.

Изборни стратези Ангеле Меркел су, безмало у истом даху, саставили листу обећања о предстојећим пореским олакшицама, социјалним давањима. Назвали су је социјални пакет Ангеле Меркел, а уколико обећања буду испуњена, то ће државну касу додатно оптеретити за укупно 28,5 милијарди евра. Немачки медији су овај пакет описали у насловима: „28,5 милијарди за трећи мандат канцеларке”.

Највећа опозициона странка, социјалдемократи, ипак се нису прекомерно узбудили због обећаних, „богатих дарова”. Председавајући странке грађанске левице Сигмар Габријел суво је приметио да је Меркелова на претходним савезним изборима обећала социјалне и пореске реформе у висини од двадесет милијарди евра, а ниједно од обећања до данас није испунила.

Милош Казимировић