Демонстранти у Софији траже темељну реформу

Вишедневни протести у Бугарској који су избили због кадровских решења у безбедносним службама прерасли су у позив на обрачун са корупцијом и темељну промену политичког система. Десетине интелектуалаца – уметника, универзитетских професора, новинара – потписало је „Повељу за демонтирање плутократског модела бугарске државе” која је постала својеврстан манифест незадовољника тренутним стањем у земљи.

„Огорчење јавности, дубоко као никада пре, последица је тога што се свакодневно сви суочавамо са олигархијом која влада земљом”, пише у повељи која се може потписати на интернету.

Ни улазак у Европску унију није Бугарској донео толико жељени бољитак у материјалном, али ни у институционалном нивоу. И даље је најсиромашнија чланица ЕУ, док је на самом зачељу европске двадестседморице и по развијености правне државе или људских права. Интелектуалци, потписници повеље, тврде да је кључни разлог за такво стање системска корупција која нагриза све друштвене структуре.

„Држава генерише некажњени криминал. Јавни домен је плен непотизма. Служба безбедности негује олигархе кроз шверцерске банде, прање новца и кроз злоупотребу фондова ЕУ”, поручују аутори повеље и као главни национални циљ дефинишу „изградњу демократије и правне државе”.

Они се залажу за оснивање групе стручњака која би припремила ревизију изборног закона да би се омогућио улазак мањих странака и нових лица у парламент.

Друге групе експерата требало би да анализирају функционисање полиције и управљање јавним финансијама, да успоставе механизме за финансијску транспарентност медија и предложе мере у корист независности судства, пише у тексту.

Ово, истина, није прва политичка криза која је ове године извела Бугаре на улице. До масовног незадовољства грађана дошло је и у фебруару када су демонстрирали против поскупљења електричне енергије. Епилог је био пад конзервативне владе Бојка Борисова и расписивање ванредних парламентарних избора. Резултати гласања нису донели јасног победника, а социјалисти и либерали су подржали технократску владу са економистом Пламеном Орешарским на челу који нема страначки ангажман. Влада има и прећутну подршку ултранационалистичке странке Атака.

Други талас протеста који још не јењава изазван је именовањем контроверзног посланика Делијана Пејевског 14. јуна на чело Агенције за националну безбедност (ДАНС). Јавност верује да је тај 32-годишњи моћник у медијима, повезан са једном јаком банком, починилац низа незаконитих активности. „Његова каријера и слика у јавности су синтеза патолошког процеса који управља понижавајућом ситуацијом у данашњој Бугарској”, пише у повељи бугарских интелектуалаца. Док захтевају оставку владе, демонстранти и многи политички аналитичари страхују да би нови избори репродуковали исту ситуацију у парламенту.

Бугарски председник Росен Плевнелијев подржао је вишедневне протесте, а политичарима поручио да треба да уваже захтеве демонстраната за реформе, док је шеф Европске комисије Жозе Мануел Барозо позвао бугарског премијера да уједини поларизоване снаге у земљи.