За имовину „Петолетке” има купаца

Трстеник – Упркос томе што је „Прва петолетка” изгубила многа тржишта и што је већ неколико година у реструктуирању и у трагању за купцем сви њени погони раде. Неки, попут „Серво управљача” уз стопостотно коришћење производних капацитета, док други, као што је „Кочиона техника”, једва преживљавају.

– Готово 70 одсто производње пласирамо на инострано тржиште па од купаца из земаља Европске уније, Русије, Белорусије и са Блиског истока остваримо годишње око 25 милиона евра – тврди Љубисав Панић, генерални директор холдинга „Прва петолетка” – Међутим, то није довољно да се одржи потребан развој погона и постигне неопходна конкурентска моћ, а тако ни цена производа коју нуде они који производе на модернијој и продуктивнијој опреми. Успели смо, ипак, да сачувамо све програме захваљујући искуству и стручности наше радне снаге. Истина, користе нам и субвенције државе, од око 40 милиона динара месечно, пошто је „Прва петолетка” још од 2010. године у реструктурирању. Тим новцем плаћамо струју, воду, доприносе, репроматеријал, као и неопходну опрему за реализацију извозних послова. Једноставно речено, не бисмо могли да функционишемо без тог новца, а без „Петолетке” ни Трстеник.

На питање како изаћи из ове ситуације директор Панић одговара да је најбоље решење стратешко партнерство и приватизација.

– За куповину имовине три наша привредна друштва – „Серво управљаче”, „Цилиндре” и „Технолошко-машинску обраду” заинтересован је купац из Белорусије. Реч је о компанији „Амкодор“ и та фирма жели да овде, до краја године, направи холдинг за производњу пнеуматских производа намењених извозу. Такође, једна италијанска компанија заинтересована је за куповину погона индустријске пнеуматике – објашњава Панић.

Наш саговорник истиче и могуће стратешко партнерство са кинеским произвођачима турбокомпресора за моторе, како за домаће тако и инострано тржиште. Поводом тога, недавно је у Трстенику боравила једна група професора са пекиншког универзитета, који раде на развоју поменутог програма за више кинеских произвођача. Због велике потражње, кинески произвођачи планирају проширење производње и трансфер те технологије у друге земље, а „Петолеткин” погон „Кочна техника” био би баш погодан за формирање такве производне линије. Јер, још пре две деценије ту је био започет развој програма производње турбокомпресора, реализован је чак и прототип, али није започета серијска производња.

Поменутом приватизацијом и стратешким партнерством „спасила” би се трећина производних капацитета „Петолетке” и највише 1.500 радника, а остали би, како директор Панић објашњава, морали да се уздају у консолидацију остатка фабрике, изналажење функционалне и јефтиније организације, такозваног одрживог система. Све то, опет, уз помоћ државе до проналажења купца или партнера и за друге „Петолеткине“ погоне.

На врхунцу своје пословне моћи, пре скоро три деценије, трстеничка „Прва петолетка” запошљавала је око 16.000 радника. Тада је „Петолетка” имала више радника него варошица становника, јер су у њој радили инжењери и мајстори не само из Трстеника и околних села већ и из суседних градова, од Сталаћа до Чачка. Распао се СССР, потом СФРЈ, што је значило губитак највећег тржишта за производе ове фабрике, посебно из основног програма хидраулике и пнеуматике. Тако је сада у фабрикама, организованим у холдинг, које се простиру на 48 хектара, на око 300.000 пословног и производног простора свега четири хиљаде радника. Поред хала полупразне су и трстеничке улице, па предимензионирано изгледају и фабрике и варош коју је некада моћна „Петолетка” углавном подигла.