Недеља, 19.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ствари које је до сада научио у животу Стефан Сагмајстер

Ствари које је до сада научио у животу Стефан Сагмајстер
Билборди са Сагмајстеровим радовима на улицама Београда

Један од најзначајнијих и најутицајнијих, уколико не и најутицајнији графички дизајнер овог доба, Стефан Сагмајер, провео је три дана у Београду. Првог дана отворио је изложбу у галерији Суперспаце,  Стоички подносећи врућину. Другог дана је у Народној библиотеци Србије у елегантном оделу одржао инспиративно, забавно и поучно предавање посвећено радовима које је, дан уочи тога, представио у Суперспаце-у. И најзад,  трећег дана био је на концерту Ред Хот Чили Пеперс, одговарајући са осмехом, на нашу забринутост због гужве, да је то њему све супер и да се јако добро забавља. Схватамо да је реченица којом нам саопштава свој уметнички кредо - да је основни циљ његовог рада да дизајном дотакне нечије срце - сасвим у складу са његовим животним ставовима и понашањем.

Аустријски графички дизајнер, који живи и ради у Њујорку објавио је 2001. године књигу "Маде yоу лоок", која садржи сав његов дотадашњи рад. Да би завршио ту књигу узео је годину дана одмора и путовао светом говорећи о графичком дизајну и превласти значења  садржаја надстилом.

Информације урезане у кожу

Иако најпознатији по сарадњи са највећим светским музичарима Ролинг Стонсима, Лу Ридом, Токинг Хедс, као и по чувеном постеру где је асистент урезао у његову кожу информације које се односило на његово предавање на АИГА (Америцан Институте оф Графиц Артс) 1999. године у Детроиту, Сагмајстер је изразио жељу да се у Београду представи најновијим остварењима из циклуса "Ствари које сам до сада научио у животу". Тај серијал, по први пут је представио у овом облику, у простору галерије, управо у Београду. До сада су ови радови објављени као билборди у Паризу, Лисабону, на немачкој телевизији, у аустријским часописима, као интерактивна инсталација, а сада, по први пут, у оквиру галеријске поставке.

При уласку у галерију Сагмајстер је кратко прокоментарисао – ово изгледа као у Њујорку.

Почетком деведесетих, прихватио је шансу да дизајнира ЦД омот за албум пријатеља Х.П. Цинкера ("Маунтинс оф  Маднесс"), Сагмајстер је видео ЦД као изазов којим може да изазове пажњу публике. Тако је дизајнирао ЦД омот унутар црвено обојене пластичне кутије. Понављајући оптичку илузију његове чувене бизнис карте, целокупно паковање приказује смирено лице човека. Али када се ЦД извади из црвене кутије, лице човека постаје бесно, са црвеним, белим и зеленим сенкама. Са овим омотом Сагмајстер је освојио прву од 4 Греми номинација.

На позив Лу Рида да дизајнира његов албум из 1996 "Сет тхе Тwилигхт Реелинг", Сагмајстер је поставио индиго портрет Рида у индиго обојени пластични омот ЦД.

Када је блеђе обојен омот склоњен, Рид буквално израња из сумрака.

Наредне године Сагмајстер осликава Дејвида Бирна као пластичну лутку, налик ГИ Јое луткама за омот "Феелингс". За Ролинг Стонсе урадио је дизајн омота за албум и турнеју из 1997. године "Бридгес то Бабyлон" инспирисан асирском скулптуром лава у Британском музеју. Лав је уједно и астролошки знак Мика Џегера.

Упоредо са овим музичким пројектима, прихватао се и комерцијалних поруџбина, али и про боно културних пројеката, попут његових АИГА постера. Аутор је постера урађеног за предавање АИГА ДЕТРОИТ из 1999. године, који представља графичку икону последње деценије 20. века. Наиме, за тај постер Стефан Сагмајстер је затражио од свог асистента да жилетом изреже исписе на Сагмајстеровом торзоу и фотографисао резултат. Овај рад представља типичан приступ Сагмајстера као ствараоца. Сензационализам и хумор, сексуалност и довитљивост, комбиновани су на узнемирујући и искрени начин. Снага његовог рада лежи у неговој способности да концептуализује и дође до моћних, оригиналних и изненађујуће свежих идеја.

Истина у пауковој мрежи

Године 2005. освојио је Греми као арт директор сета за Токинг Хедс "Онце ин а лифетиме".

Поводом београдске изложбе "Ствари које сам у животу научио", Сагмајстер за Политику објашњава:

"Оригинално, серија је заснована на листи из мог дневника, која је носила исти назив. Рад је урађен под утицајем рада мог деде, као и Џени Холцер, традиције рустичних дрвених знакова који се могу још увек наћи у туристичким продавницама у мом родном граду Брегенцу."

"Мој деда је познавао технику израде знаковних слика и ја сам одрастао са много његових радова, који су били у кући: традиционална калиграфија, пажљиво аплицирана на дрвене панеле. Ја сам наставио ову традицију радом "Настојања да изгледам добро спутавају мој живот". Назив овог рада (и његов садржај) једна је од ствари које сам до сада научио у животу. Друге су: "Увек ми се исплати кад имам петљу" и "Све што радим увек ми се враћа" , а ти радови су углавном конципирани у секвенцијалном низу типографских решења."

Иако је за рад Стефана Сагмајстера карактеристична ручно исписана типографија, у овом серијалу комбинује овај принцип са компјутерски израђеним фонтовима. Интересантно да је за сваки рад аутор користио другачију стратегију. Али с обзиром да је реч о садржају који је директно везан за лични живот аутора, форма је, углавном отворена за посматрача.

Једини рад који је конципиран као интерактивна инсталација јесте "Незаступање истине ради против мене ". Ова реченица је уткана у пројектовану виртуелну паукову мрежу. Како посматрач пролази испред мреже, она се цепа, кад год је дотакне сенка особе испред. Али се временом поново реконструише. Може да осетити и блага контраверза у овом ставу и преиспитивање не само идеје "Истине", већ и вредност постављања истинитости као правила. Ова фрагилна конструкција уједно је и метафора рањивости постулата и напора да га учини одрживим. На неки начин то је "физичко, телесно" питање које поставља свако ко пролази испред рада и "оштећује" га.

Изложба у галерији Суперспаце отворена је до 8. јула.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.