Спасао жену из набујалог Ибра

Краљево – Драма као на филму одвијала се у недељу 20. маја на реци Ибру, подно средњовековног града Маглича. Тог јутра прелазак преко висећег моста умало није коштао живота педесетогодишњу Милеву Луковић. Она и њен супруг Јово Ћирица живе у јединој кући која се налази са десне стране реке, испод саме тврђаве. Зато само њих двоје од житеља Маглича, али и бројни туристи, користе поменути мост. Не могу преко тог висећег моста да прелазе са стоком, већ морају да иду скелом и баш тог јутра су купцу испоручивали неколико грла стоке. Док је њен супруг Јово, са пријатељем Зораном Јовановићем, из Пустог Поља код Ушћа на Ибру, превозио стоку, она је кренула преко моста.

– Сећам се – каже Милева за "Политику" – да сам само

изгубила тло под ногама и зачас се нашла у реци, у дубоком виру пошто је ту Ибар узан. Ја сам, иначе, непливач и кад ме је вода први пут избацила нисам могла ни да позовом у помоћ, јер сам поново потонула. Онда ме је вода опет избацила и тада, као кроз маглу, видела сам да Зоран свлачи одећу и помислила сам да ће ми помоћи, али  сам почела да гутам воду. Прекинуо ми се филм ... Кад сам се освестила била сам на обали, поред мене Зоран и још много људи, санитет је стигао за десетак минута. На одељењу хитне службе краљевачке болнице указали су ми помоћ,  јер сам мало повредила ногу и угрувала се и ево сада се опорављам код куће...

Много среће је имала Милева. Сасвим случајно група излетника која се налазила покрај реке приметила ју је у Ибру, двадесетак метара ниже од моста. Кад је неко од њих извикнуо да се жена дави глас је допро до

Зорана Јовановића који се налазио покрај скеле помажући њеном супругу око превоза стоке.

– Погледао сам узводно, видим најпре даску од моста у води... кад изрони и глава жене. Повичем: "Људи што не скачете...". Одмах сам скочио у воду, нисам ни знао да је у питању супруга мог пријатеља Јова. Њу је вода већ почела да враћа изводно, јер ту је вртлог и помислио сам да је не могу извући. Међутим, држао сам је чврсто за раме и вукао, добар сам пливач, одрастао сам покрај Ибра... После смо јој једва отворили уста, помогао ми је и мој брат Небојша. Она је била сва помодрела... Но, стигли су и лекари и успели смо да је повратимо – каже за "Политику" храбри и хумани четрдесетогодишњак Зоран Јовановић, бивши железничар, који се сада бави грађевинским пословима и кога смо баш на таквом послу затекли на Копаонику.