Критичне недеље на путу Србије ка Европи

ИНТЕРВЈУ
Србија ће, према мишљењу Павола Демеша, директора Трансатлантског центра за централну и источну Европу "Немачког Маршаловог фонда" са седиштем у Братислави, без сумње постати члан Европске уније, а кључна улога политичара, цивилног сектора и медија јесте да грађанима Србије објасне шта за њих представља европска будућност земље, али и да се убрзају реформе које воде ка чланству у ЕУ.

Наредни месеци су критични за то. У Европи постоји добра воља, људи у ЕУ веома позитивно, али и са олакшањем гледају на све што се десило после драматичних недеља у којима је формирана влада – каже за "Политику" Демеш, који је од 1993. до 1997. био и спољнополитички саветник председника Словачке.

Да ли се стање у Србији, у протеклом периоду, може поредити и са временом када је премијер Словачке био Владимир Мечијар и када су преговори ЕУ са Словачком прекинути?

Транзиција у обе земље праћена је рађањем неоауторитарних лидера. У Србији то је био Слободан Милошевић, а у Словачкој Владимир Мечијар. Ипак, постоји разлика у степену њиховог ауторитаризма. Милошевић је, за разлику од Мечијара, користио бруталну силу и иницирао многа насилна решења. Али и ми и ви морали смо да променимо ове лидере на демократским изборима и уз помоћ цивилног сектора. И ту постоје сличности. Многи српски политичари, али и представници цивилног сектора, угледали су се на неке поступке словачких политичара и представника цивилног друштва и успешно су применили њихове методе.

Да ли би однос Европске уније према Србији у случају да је Српска радикална странка дошла на власт могао да се пореди са оним који је ЕУ имала према Словачкој у доба док је премијер био Мечијар?

Владимир Мечијар је био демократски изабран. Није дошао на власт неуставним путем.

Баш као што су и радикали у Србији освојили већину на изборима.

Да. Али Мечијар је после почео да злоупотребљава своју моћ. Свака нова земља мора да испуни критеријуме које поставља ЕУ у економском, политичком и друштвеном животу. Ко их не испуни, нема шансе за придруживање, јер би то дестабилизовало ЕУ. Ако би политичари, као што су у вашем случају радикали, били на власти, не видим ни најмању шансу да почнете преговоре о придруживању ЕУ. Неке изјаве које је лидер радикала, као председник парламента, дао у вези са односима Србије и ЕУ или Србије и Русије или у вези са решавањем косовског питања показале су да је он у потпуности некомпатибилан са системом вредности ЕУ. Мислим да је сад кад имате продемократску и проевропску владу многима у ЕУ лакнуло. То отвара ново поглавље за вас да почнете преговоре са ЕУ.

Како су преговори Словачке са ЕУ текли после одласка Мечијара?

Словачка је имала среће, јер за нас је придруживање ЕУ било веома достижно. Наши суседи, Чешка, Пољска и Мађарска, већ су преговарали о веома практичним и конкретним питањима, а из Европе нам је поручено да, ако променимо политичку ситуацију, можемо да преговарамо и у веома кратком времену постанемо члан ЕУ. Сами преговори са ЕУ фантастично су утицали на то да наша политика постане транспарентнија и ефикаснија. Били смо под сталном контролом, на свим нивоима, с обзиром на то да је требало испунити услове које су и све друге државе кандидати за ЕУ морале да испуне. Зато и верујем да је почетак преговора о придруживању са ЕУ добар, не само због самог придруживања, већ и због тога да се ваш политички живот учини транспарентнијим, ефикаснијим, одговорнијим и разумљивијим за људе, зашто политичари раде то што раде.

Да ли ово може да се схвати као порука и Београду, али и Европској унији да би Србија што пре требало да почне преговоре о придруживању?

Да. Србија је кључна држава за стабилност и просперитет Балкана. Без предвидиве Србије, која има стабилан политички живот, тешко је замислити да ће многа компликована питања на Балкану бити решена, што јесте интерес ЕУ. Словачка је била означена као црна рупа Европе. Данас је, међутим, њена економија једна од најбрже растућих у ЕУ. Сигуран сам да је за модернизацију Словачке процес интеграције у ЕУ био фундаменталан.

Споменули сте да је Мечијар говорио о дуплим стандардима. Имате ли утисак да у појединим случајевима има дуплих стандарда у односима ЕУ према земљама које желе да буду чланице уније.

Мислим да је најбоље за ваше политичаре и медије да гледају и уче из процеса десет бивших комунистичких земаља које су сад у ЕУ. Неке од тих земаља су нове, настале после распада Чехословачке, СССР-а или Југославије. Неке су велике као Пољска са 40 милиона становника, неке су мале са мање од два милиона, то су различите историје, различите доминантне религије... Све те земље морале су да трансформишу свој друштвени, политички и економски живот на исти начин и да испуне исте услове да би могле да уђу у ЕУ. Признајем да су Бугарска и Румунија пажљивије посматране, као што ће и све нове земље бити још више под лупом, али то не бих назвао дуплим стандардима. Јер, ми желимо земље западног Балкана у ЕУ, али све земље биће оцењиване појединачно. Тешко је очекивати да ће бити масовног примања, да ће ЕУ чекати да се све земље синхронизују и уђу одједном. Перцепција сваке земље у том случају је да је третирана на посебан начин.

Али некада се од Србије тражило нешто на шта тешко да би онај ко то од ње тражи сам пристао. Као кад је на пример, главни тужилац Хашког трибунала Карла дел Понте 2001. године инсистирала на брзим изручењима оптужених за ратне злочине без доношења неопходног закона.

Пре бих рекао да су у неким случајевима међународни представници показивали, не двоструке стандарде, већ нестрпљивост, мањак разумевања и сензитивитета. У неким случајевима није лако за западне политичаре да схвате комплексност ваше транзиције и онда су нестрпљиви и покушавају да прогурају брза решења. Не желим да кажем да су ЕУ и трибунал све урадили како треба према Србији, али Србија је тако компликована држава и разумљивије је да неке особе из ЕУ греше у односу на вас, јер ви сте и сами себе изненадили у последње две недеље. Ни сами нисте могли да предвидите шта ће да се догађа у вези са преговорима о влади, па зато не можете да кривите некога са стране, због нашег виђења шта би и како требало радити. Све што се овде догађа помало је као рулет и за вас, а не само за људе из иностранства.

Да ли је онда и кад је у питању Косово реч о недостатку стрпљења или сензитивитета или су у питању дупли стандарди кад се од Србије тражи да се одрекне дела територије, на шта иначе ниједна друга држава не би пристала?