Муке младих докторанада

Ана и Ксенија су докторанди на Архитектонском и Факултету драмских уметности. Одслушале су и положиле све испите, остале су само докторске дисертације. У индексима су највише могуће оцене, биле су стипендисти Републичке фондације за развој уметничког и научног подмлатка, потом Министарства науке, а кад је оно угашено – Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

„Политика” је о докторандима писала док су се борили за исплату стипендија које им је држава дуговала, а сада у нашу редакцију долазе са новом муком: стипендију добијају редовно иако није велика, 32.000 динара месечно, али је проблем што им држава већ годину дана не исплаћује новац уз помоћ којег купују прескупе стране књиге, јер домаћих нема, плаћају котизације за учествовање на научним конференцијама и плаћају научним часописима за објављивање радова, што су у обавези по закону.

Такође, по закону, да би остали стипендисти, они не могу да се запосле и зараде преко потребан новац.

– Сналазимо се како знамо и умемо: зависимо од родитеља, помажу баке и деке, факултети такође дотирају колико могу... Молимо колеге у иностранству, објашњавамо им ситуацију у Србији, и све зависи на крају од њихове добре воље. Страни универзитети повремено изађу у сусрет, Швајцарци су рецимо платили пут за један скуп и то само учеснику из Србије, а било их је из читавог света – причају наше младе саговорнице.

Тај новац није велики за државу, додају и објашњавају да је заправо реч о материјалним трошковима који се исплаћују научноистраживачким институцијама на којима докторанди раде, а не њима директно и који износе 8.500 за стандардне, односно 11.000 динара месечно за експерименталне пројекте.

Поређења ради, објављивање текста у неком међународном часопису, кошта од 200 до 700 евра, а књиге се купују у иностранству у просеку око 130 долара, јер их у Србији нема.

– Много кошта и учешће на међународним скуповима, ево само котизацију за последњу конференцију у Анкари сам платила 900 евра – прича Ксенија која је ових дана требало да иде у Холандију, али је одустала када је добила одговор од Министарства да пара нема.

Младе научнице показују и регистре са рачунима које чувају, дебео неколико центиметара, у нади да ће им тај новац некада неко вратити.

– Ми у иностранству представљамо Србију, наш универзитет, наше министарство, у обавези смо да наведемо чији смо стипендисти... Нашим успесима још како знају сви да се диче, да не говоримо што се заборавља да је захваљујући и нашим радовима универзитет у Београду коначно доспео на Шангајску листу 500 најбољих универзитета на свету. Али када тај рад треба подржати – сви шире руке и објашњавају како је држава у незавидној економској ситуацији или нам се више и не јављају на телефоне – резигнирано кажу ове научнице.

До посла је такође јако тешко да се дође, Ксенија каже да је на факултету волонтирала четири године и на крају су запослили неког другог, а држави су „пуна уста” приче о бризи за младе и талентоване. Оне кажу да се упркос свему нису покајале што су одабрале да се баве науком, али признају да су погрешиле када су бирале да ли ће да остану у Србији. Сада плаћају ту цену.

Потражили смо одговор и у Министарству просвете, науке и технолошког развоја, где су нам потврдили да пара тренутно нема, али и да тиме није доведен у питање рад младих научника.

– Неисплаћивањем материјалних трошкова факултетима, односно институтима, за укључивање стипендиста на пројекте министарства није доведен у питање квалитетан рад стипендисте на пројекту и на изради саме докторске дисертације, јер министарство суфинансира низ активности везаних за усавршавање младих научних кадрова – објашњавају у министарству и додају да „уплате нису извршене у недостатку финансијских средстава, као и за неке друге активности за које министарство има обавезе, али не и расположива средства у овом тренутку”.

Како су нам објаснили, за 2013. годину планирано је да се за Програм подстицања и стипендирања младих и надарених за научноистраживачки рад, укупно издвоји 234.838.653 динара.

Највећи део средстава планира се за стипендирање студената докторских академски студија на високошколским установама чији је оснивач Република Србија у укупном износу од 193.892.472 динара. У овој години, кажу, наставља се и стипендирање за 388 студената докторских академских студија, а одобрено је још за 200 нових.

Остали део средстава биће распоређен на активности везане за усавршавање стипендиста, укључујући и суфинансирање учешћа студената на научним скуповима и суфинансирање трошкова објављивања радова у међународним часописима, обављања експерименталног дела доктората и пријаве и одбране докторске дисертације.

Сандра Гуцијан