Путин поново игнорише САД

Једнако као што је на недавном самиту Г-8, одржаном у Ирској, успео својих седам саговорника да убеди да „олабаве“ војне претње када је у питању грађански рат у Сирији тако је и у случају Едуарда Сноудена, агента америчке националне безбедносне службе, руски председник Владимир Путин показао да га много не погађају новонастале муке Вашингтона. Једноставно, препустио је својим безбедносним службама, чији припадник је некада давно и сам био, да причу о одбеглом Американцу воде искључиво у националном интересу. Стицајем околности, или неким другим случајем, ти интереси су се, барем у овој фази, поклопили са интересима Сноудена и његовог покровитеља Џулијана Асанжа, оснивача „Викиликса“.

Шта рећи кад амерички медији оно што тренутно ради Москва називају – „геополитичким рекетирањем“ – и истичу све већу спремност Кремља да просто игнорише интересе Вашингтона. Наравно, у тој игри су и Кина, Хонгконг, Еквадор, али стиче се утисак да администрацији Барака Обаме највећу муку задаје непредвидивост потеза Москве.

У том смислу треба посматрати и неочекивану одлуку Сноудена да у понедељак не заузме своје место у авиону руског „Аерофлота“, који је са аеродрома „Шереметјево“ требало да га отпреми у Еквадор, где је, према неким сазнањима, већ обезбедио држављанство, а самим тим и заштиту од изручења америчким истражним органима.

Проблем Американаца је и то што би претерано инсистирање на изручењу „непослушног“ обавештајца лоше одјекнуло у међународним круговима који се баве том врстом посла, а то би могло да утиче и на регрутовање нових припадника службе у самим САД.

Шта је навело Москву да игра овако „оштро” није тешко растумачити. Један од разлога је и процурела информација да је на самиту Г-8, одржаном у Лондону 2009, тадашњи председник Русије Дмитриј Медведев био константно прислушкиван од стране западних обавештајних служби. Ту је и случај Виктора Бута, руског трговца оружјем, кога су Американци стрпали у затвор без прецизних оптужби али и без икакве жеље да одговоре на апеле Москве да дотичног пусте и врате у Русију.

Да је игром на аеродрому „Шереметјево“ руковођено пажљиво и из „виших структура“, казује и чињеница да су московски диспечери на време опоменули надлежне како би авион, у којем је Сноудон резервисао место на путу за Еквадор, требало да пролети кроз коридоре које контролишу ваздухопловне службе САД и њихових најближих савезника – Норвешке и Канаде. У таквим околностима могућност наредбе летачкој посади да приземљи авион није, свакако, смела бити занемарена.

И тако је Сноудон на извесно време остао у хотелу у међународној зони аеродрома, што је изазвало још неке асоцијације. Наиме на месту поменутог хотела, како подсећа италијански дневник „Република“, некада се налазило здање у које је, у совјетска времена, КГБ привремено смештао „неподобне“ путнике, попут разних шпијуна предвиђених за размену, дисиденте који су чекали екстрадицију и сличне непожељне особе.

Питање свих питање ипак остаје – шта Русија може да „извуче“ из Сноудона. Приче о томе да су Кинези свој део посла обавили врло темељно и да су тим поводом били изузетно задовољни, можемо да примимо здраво за готово, али конкретни ефекти би тек требало да изађу у јавност. Једнако као и они добијени у Москви.

Где ће, на крају, бити крај Сноудоновој одисеји тешко је предвидети. Стручњаци сматрају да не постоји баш превише држава које би ризиковале спор са САД зарад једног шпијуна. Са друге стране, питање је и да ли Москва тренутно игра на крату размене агента НСА за Виктора Бута или ће остати приврженија ставу да јој је важније да покаже Американцима како и она може суверено да учествује у међународно-шпијунским играма.

Како год било, следећи филм о Џемсу Бонду, чувеном агенту 007, биће потпуно другачији од досадашњих. Вреди га сачекати...