Једнака зарада за једнак рад

Запосленима се законом гарантује једнака зарада за исти рад или рад исте вредности који остварују код послодавца. Под радом исте вредности подразумева се посао за који се захтева исти степен стручне спреме, иста радна способност, одговорност и физички и интелектуални напор. Одлука послодавца или споразум са запосленим који су са тим у супротности, ништави су, а запослени чије је право повређено има право на накнаду штете.

Разлика зараде може постојати само у односу на радни учинак. Зарада за обављени рад и време проведено на послу састоји се од основне зараде, дела зараде за радни учинак и увећане зараде. Основна зарада се утврђује правилником на основу услова потребних за рад на пословима предвиђеним уговором о раду и времена проведеног на раду. Радни учинак одређује се на основу квалитета и обима обављеног посла, као и односа запосленог према радним обавезама.

Зарада се може умањити само због мањег учинка и краћег времена проведеног на раду. Закон о раду не предвиђа право послодавца да у другим ситуацијама умањује зараду, сем у случају удаљења са рада, прекида рада без кривице запосленог и када су се стекли услови за исплату минималне зараде. Да би дошло до умањења зараде због повреде радних обавеза или радне дисциплине, послодавац прво треба да утврди да ли је тиме запослени проузроковао штету, и то намерно или крајњом непажњом. Постојање штете, њену висину, околности под којима је настала, ко ју је проузроковао и како се надокнађује, утврђује послодавац на начин и под условима предвиђеним општим актом.