Jednaka zarada za jednak rad

Zaposlenima se zakonom garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruju kod poslodavca. Pod radom iste vrednosti podrazumeva se posao za koji se zahteva isti stepen stručne spreme, ista radna sposobnost, odgovornost i fizički i intelektualni napor. Odluka poslodavca ili sporazum sa zaposlenim koji su sa tim u suprotnosti, ništavi su, a zaposleni čije je pravo povređeno ima pravo na naknadu štete.

Razlika zarade može postojati samo u odnosu na radni učinak. Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na poslu sastoji se od osnovne zarade, dela zarade za radni učinak i uvećane zarade. Osnovna zarada se utvrđuje pravilnikom na osnovu uslova potrebnih za rad na poslovima predviđenim ugovorom o radu i vremena provedenog na radu. Radni učinak određuje se na osnovu kvaliteta i obima obavljenog posla, kao i odnosa zaposlenog prema radnim obavezama.

Zarada se može umanjiti samo zbog manjeg učinka i kraćeg vremena provedenog na radu. Zakon o radu ne predviđa pravo poslodavca da u drugim situacijama umanjuje zaradu, sem u slučaju udaljenja sa rada, prekida rada bez krivice zaposlenog i kada su se stekli uslovi za isplatu minimalne zarade. Da bi došlo do umanjenja zarade zbog povrede radnih obaveza ili radne discipline, poslodavac prvo treba da utvrdi da li je time zaposleni prouzrokovao štetu, i to namerno ili krajnjom nepažnjom. Postojanje štete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko ju je prouzrokovao i kako se nadoknađuje, utvrđuje poslodavac na način i pod uslovima predviđenim opštim aktom.