„Бусплус” зрео за генерални сервис

Дан после изјаве Александра Антића, коју је већина медија  протумачила као најаву да су „бусплусу” дани одбројани, из кабинета председника Скупштине града поручено је да „Антићеве речи нису правилно интерпретиране и да се више о овој теми неће изјашњавати”.

„Београђани слабо плаћају превоз, слабо прихватају ’бусплус’, тако да сви заједно морамо озбиљно да сагледамо да ли грађани тешко прихватају овај систем или тешко прихватају да неко са стране наплаћује услуге система јавног превоза. Уколико је ово друго у питању, морамо да размотримо све могућности, укључујући и меру да град поново преузме систем наплате”, рекао је Антић пред новинарима у холу градског парламента.

И без „озбиљног сагледавања”, јасно је уочљиво да „бусплус” систем није оправдао главна очекивања: није смањен број путника без карте и јавни превоз није мања расходна ставка у градском буџету, напротив.

Како је прекјуче прецизирао председник Скупштине града Александар Антић, ове године ће за субвенционисање јавног превоза бити издвојено – сто педесет милиона евра. Градска управа је недавно обелоданила да вожњу градским превозом не плаћа – 50 одсто путника. До преласка на нови систем, процена је била да се у јавном превозу „шверцује” трећина путника. Отуд и упозорење да ће, ако се овако настави, број возила у јавном превозу морати да се смањи за половину.

Да би се то предупредило, од 15. јула у сваком возилу ГСП-а и приватних превозника стално ће бити присутан по један контролор. У организацији и о трошку града, први од 700 нових контролора су већ ступили на дужност. Дирекција за превоз саопштила је да је валидирање и куповина карата код возача вишеструко повећана, на неким линијама чак и за ударничких 1.200 посто! Ипак, у градској управи кажу да се за сада не размишља да се систем наплате и контроле карата изузме из окриља „Бусплуса”.

Ни радикалнији расплети нису на хоризонту: предлог посланичке групе ДСС-а да се на прекјучерашњој седници расправља о раскиду уговора с трочланим конзорцијумом глатко је одбијен.

Уговор између града Београда и конзорцијума који чине фирме „Апекс”, „Ланус” и „Кенткарт” предвиђа да град може да откупи „бусплус” систем тек после пет година, и то по цени од 5,6 милиона евра. Сваке наредне године цена откупа прогресивно пада, а након десет година (на колико је уговор потписан) град без обештећења преузима систем, у који је конзорцијум, по слову уговора, уложио дванаест милиона евра. Док је уговор на снази, „Апекс” месечно убира 8,53 одсто прихода од продатих карата. И зато се у читавој овој причи може сматрати (јединим) добитником – уколико оснажена армија контролора на дуже стазе заиста допринесе повећању наплате, а самим тим и прихода, и њихов део колача ће сразмерно бити већи. А при том их то неће коштати, јер нове контролоре ангажује и плаћа град.

Д. Спаловић