Андрићев институт ум и душа Андрићграда

Вишеград – Светлошћу културе, духовности и историје јуче је, на историјски Видовдан, засјао све изграђенији Андрићград у Вишеграду. Овде је, на двогодишњицу почетка градње овог каменог насеља, заживео Андрићев институт. Ум и душа Андрићграда, поноса вароши крај ћуприје на Дрини и Републике Српске.

Створен је још један битан садржај овог комплекса разноврсних здања, насталог у необичном споју градитељства и животне филозофије који је његов идејни творац Емир Кустурица посветио вечном делу нобеловца Иве Андрића и нашој култури. Камени град великом брзином напредује: градитељи не стају, део по део се отвара и већина планираних послова је обављена. Сада га, још незавршеног али необично примамљивог, дневно походи од 300 до 500 посетилаца с разних страна света.

Андрићевом институту, који је избором органа управљања јуче почео с радом, намењено је једно од модерних здања са око 1.500 квадрата простора. Основан је да као класичан институт друштвених наука и уметности, на Андрићевим стазама, окупи умне и утицајне ствараоце и представнике народа. Да постане стуб и ослонац српске културе попут САНУ и Матице српске. Представља и посебан спој: предвиђено је да делатност Андрићевог института финансирају заједно две владе, Србије и Републике Српске.

Директор новооснованог института Емир Кустурица каже да је ово један од пројеката којим се материјализовала веза између влада Србије и РС, потписивањем уговора да се у ову сврху региструје фирма двеју држава. „Мислим да ће Андрићев институт одиграти велику улогу, од овог тренутка па у недоглед, отварајући простор у борби за своје мишљење, за историјску истину и перспективу. И то у време кад покушавају ревизију историје, да окидач за Први светски рат пребаце на наш прст. А права историја зна да је тај рат спреман с друге стране, при чему смо ми само били успутна фаза. Андрићев институт треба да личи на Гетеов, с тим што Гете нема свој град, а Андрић га има”, изјавио је Кустурица. По речима академика Матије Бећковића, председника Управног одбора Андрићевог института, ова установа ће се бавити оним чиме се и Андрић бавио: књижевношћу, историјом, архивском грађом, нашим укупним памћењем.

Догађају је, уз мноштво гостију, присуствовао и Милорад Додик, председник Републике Српске. По речима Емира Кустурице, председник Додик и Влада Републике Српске направили су прави потез што су, заједно с њим, установили један овакав пројекат. „Тешка су времена за све мале народе. Овај народ може да опстане захваљујући добрим пројектима, а ово је један од тих”, казао је Кустурица.

Милорад Додик истиче да су садашњи послови у Андрићграду, где је напредак у градњи видан, део пута ка коначном циљу: да се 2014. године народу на употребу преда овај историјски подухват Емира Кустурице подржан средствима Владе Републике Српске и општине Вишеград.

„Многи људи који нису могли да разумеју ову идеју сада виде ово као очигледан доказ једног успешног пројекта. Било је током градње много тренутака кад је било логичније одустати него ићи даље, али Емир није одустао. Ово је његово визионарско дело посвећено Иви Андрићу, овом народу, нашем опстанку на овим просторима. Мислим да ће тек време које долази показати колико је ово важно за Републику Српску, Вишеград, за све добре и недобре људе”, рекао је председник Републике Српске.

А духовна моћ Андрићграда, који походе хиљаде посетилаца с разних страна, сјала је јуче на Видовдан и из других овдашњих грађевина. После свега два и по месеца градње, освештана је овде нова црква, посвећена кнезу Лазару и Светим српским великомученицима. Белином блистају ови Вишеградски Дечани, како због лепоте тај православни храм већ називају. Висока је 19 метара, у основи 24 са 18 метара, обложена необичним каменом: декоративни камен травертин за њену градњу допремљен је из Турске, а опека, каквом су грађене византијске цркве, из Грчке.

Овом приликом у Андрићграду је отворена и управна зграда предузећа „Хидроелектране на Дрини”, чиме се насељу на још један начин удахњује живот. Убрзано се, видљиво је овде, гради и нови хотел високе категорије, који је за само три месеца градње израстао високо: неимари кажу да ће имати 11 лукова, колико и чувена ћуприја на Дрини, на коју пуца поглед из овог здања. Планирано је да хотел до краја године буде потпуно завршен.

Речју, током двогодишњих радова, улагањима Владе Републике Српске и Емира Кустурице, ледина крај Дрине постала је ренесансни камени Андрићград, са мноштвом објеката: ту је Трг Николе Тесле и на њему споменик Иви Андрићу, зграде Скупштине општине Вишеград, Андрићевог института, „Хидроелектрана на Дрини”, нова црква, универзитет, библиотека, биоскоп, хостели, шеталишта налик медитеранским с именом „Улица Младе Босне”, књижара, ресторани, магазе, банка, апотека, позориште које приводе крају... „Урађено је 90 одсто планираног, под кров је укупно стављено 24.000 квадрата. Рекордном брзином и квалитетним материјалима. Остало је још да се уреде ентеријери, те направи Српска кућа, хелидром, хостели, обалоутврда, зидине и још понешто”, сумира Радомир Стојић, шеф градилишта Андрићграда.

Намере су да за Видовдан 2014. године завршени Андрићград буде званично отворен. „Овим градом се можемо поносити као културном престоницом, ово је прави Видовдан на правом месту”, речи су Матије Бећковића.

Бранко Пејовић