Обама спушта лопту

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Пошто су исцрпена правна средства, а резултате не дају ни она дипломатска, у Вашингтону је по свој прилици закључено да Едвард Сноуден није вредан кварења односа са Кином и Русијом, па су зато видљива настојања да се у овој афери „спусти лопта”.

Учинио је то лично председник Барак Обама, изјавивши у четвртак у Сенегалу, станици његове афричке турнеје, да „неће подизати авионе да би ухватио 29-годишњег хакера”, као да нема потребе да се о томе „погађа” са лидерима у Пекингу и Москви.

Сноуден је прошле недеље напунио 30 година, а после велике драме коју је донело његово обелодањивање супертајног програма којим Национална безбедносна агенција шпијунира америчке грађане и цео свет, његов случај је у некој врсти ћорсокака. Амерички захтеви да јој буде изручен су игнорисани, а упркос почетним обећањима, његов азил у некој о латиноамеричких земаља је на дугом штапу.

Он је наводно још у транзитној зони московског аеродрома „Шереметјево”, али његово присуство тамо није забележила ниједна камера многобројних екипа светских медијских кућа.

После неслане шале приређене једном броју новинара, којима је „руски извор” јавио да ће Сноуден у прошли понедељак бити на лету за Хавану, у који се потом укрцало десетак репортера, док је седиште наводно резервисано за америчког бегунца остало празно, нешто слично се догодило и у четвртак, када је нешто мањи број представника „седме силе” поново узалуд 15 сати путовао до кубанске престонице.

Иако је речено да Сноуден, који формално није ступио на територију Русије, у транзиту може да остане „колико год хоће”, Владимир Путин није оставио места сумњи да је за оваквог госта „три дана доста”. „Што пре одабере крајњу дестинацију, то боље и за нас и за њега”, рекао је у четвртак руски председник.

Иако је несумњиво реч о пркосу Америци и некој врсти игре која подсећа на хладноратовска времена, очигледно је да Москва води деликатну игру, не пружајући Вашингтону аргументе да буде оптужена за директну некооперативност, иако је баш о томе реч.

Обама није без разлога настојао да умањи значај Сноудена, јер ће у догледно време Русија неспорно бити потребнија Америци него обрнуто. Због њеног компликованог повлачења и транспорта опреме из Авганистана преко руске територије, због проналажења решења за смиривање ситуације у Сирији, због одржавања режима међународних санкција према Ирану...

Кина, где се бегунац од америчке правде прво склонио, добро је одиграла своју игру. Од Сноудена је извучен доказ да НСА навелико шпијунира и комуникације кинеских оператера мобилне телефоније, што већ експлоатише у пропагандном рату, а можда и још нешто што чува за неке друге прилике.

Из Еквадора, који је трећи актер овог дипломатског трилера, стигло је пак објашњење да Сноуденов захтев за политички азил, који је у његово име поднет у њиховој амбасади у Лондону (где је у егзилу већ другу годину шеф „Викиликса” Џулијен Асанж), „технички не може да буде разматран, јер је услов за то да буде у некој од наших амбасада”.

Из еквадорске престонице Кита је оповргнуто и да Сноуден има њихове путне документе, пошто му је још пре седам дана поништен амерички пасош. Председник Рафаел Кореја, један од истакнутих левичарских популиста Јужне Америке, радо би додуше ишао уз длаку „империјалистичкој Америци”, али то није тако једноставно као што се на први поглед чини.

У САД наиме одлази 43 одсто укупног еквадорског извоза (9,6 милијарди долара у 2011) од ког зависе десетине хиљада радних места. САД свакако могу без еквадорског цвећа, шпаргле, броколија и туне – али може ли Еквадор без америчких купаца?

Из Кита је саопштено да се Еквадор једнострано повлачи из билатералног трговинског аранжмана, „да не би био уцењиван”, али пошто је реч о трговинској привилегији која се додељује одлуком Конгреса, тај потез нема практичну вредност. Продужење повлашћеног трговинског статуса установљеног још 1991, на дневном реду би поново требало да буде крајем јула.

Огласио се и венецуелански председник Николас Мадуро, наследник Уга Чавеса, изјавом да би и његова влада размотрила захтев за егзил, ако га добије.

Сноуден је дакле ушао у игру са много великих актера и превише крупних интереса да би био сигуран да ће по њега она да се заврши онако како се надао.