Спасавање изгубљене генерације

Од нашег специјалног извештача

Брисел – Упркос томе што је више од три године тешке финансијске кризе у еврозони најтеже погодило младе, међу којима се бележе рекордни проценти незапослених, ова тема је на самиту лидера Европске уније ипак пала делимично у засенак. Британски премијер Дејвид Камерон успео је на састанку Европског савета у ноћи између четвртка и петка да усмери расправу о томе колико ће бити британски рабат из буџета ЕУ.

Годишње Велика Британија добија повраћај из европског буџета у износу од 3,6 милијарди евра, при чему је Камерон пошто-пото хтео да осигура да та сума случајно не буде смањена за око 200 милиона евра. Механизам повраћаја новца Британији је, иначе, још осамдесетих година испословала тадашња британска премијерка Маргарет Тачер.

Међутим, лидери ЕУ ипак су успели да умире страхове Лондона и да постигну договор о томе да се око осам милијарди евра издвоји за смањење незапослености међу младима у ЕУ, премда су признали да ће се тржиште рада стабилизовати чим се еврозона врати на пут економског раста.

Да проблем незапослености међу младима и те како дрма ЕУ сведоче подаци да је око шест милиона људи између 15 и 24 године незапослено, што изазива забринутост међу „двадесетседморицом” да би ова „изгубљена генерација” могла да изазове социјалне немире широм Европе. Нарочито је забрињавајућа ситуација на југу Европе, будући да се стопа незапослености младих у Грчкој и Шпанији приближила нивоу од 60 одсто, док је у Италији и Португалији изнад 40 одсто.

Према договору лидера ЕУ у фебруару 2014. ће почети да ради „Гаранција за младе”, односно фонд који ће иницијално располагати са шест милијарди, имаће за циљ да младима омогући посао, даље образовање или шегртски ангажман, и то у року од четири месеца од завршетка школовања или останка без посла. Већи део новца ће бити потрошен у прве две године, а остатак у наредних седам година, до када важи буџет ЕУ. Новац ће бити усмераван пре свега у регионе где је незапосленост младих изнад 25 одсто.

Међутим, економски експерти овај програм већ оцењују као својеврсну вежбу у односима са јавношћу, будући да чак и европски лидери признају да ће овај фонд имати мало утицаја уколико се појединачно државе не ангажују на решавању овог проблема. Нарочито истичу да је то покушај Немачке, која се највише залагала за строге мере штедње у економски посрнулим земљама еврозоне, да се прикаже као неко ко брине. Према оцени експерата, Немачка је инсистирала на овој иницијативи, страхујући да би могла да буде оптужена за друштвене потресе на југу Европе који су последица велике незапослености.

Упркос томе, поједини званичници ЕУ тврде да је сума од осам милијарди евра само „кап у мору”, док поједини лидери ЕУ признају да би ова иницијатива могла да има мало ефекта.

„То је доста новца, али свако мора да схвати да главну одговорност имају владе и да се мере морају применити на националном нивоу. Ангажман ЕУ може да помогне, али није кључан”, казао је фински премијер Јyрки Катаинен, док је немачка канцеларка Ангела Меркел признала да је ипак кључ у повећању конкурентности држава чланица ЕУ.

Ипак, Меркелова не одустаје од ове иницијативе и следеће недеље ће бити домаћин конференције у Берлину о незапослености младих на којој ће министри рада чланица ЕУ и остали политичари разговарати о најефикаснијим начинима за решење овог проблема.
Међутим, Андре Сапир, аналитичар Института Бругел из Брисела, каже да ЕУ греши циљањем само на запошљавање младих, уместо на мере за подстицај свеукупног економског раста.

„Ако Европа озбиљно мисли да спречи да ова деценија не буде изгубљена за њене грађане, као и младе незапослене, мора убрзо да делује са много уверљивијим мерама него што је програм за помоћ младима”, каже Сапир.

На овакве реакције, председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо је представио план о подстицању малих и средњих предузећа преко банкарских позајмица, тако што ће Европска инвестициона банка за ову намену имати додатних 10 милијарди евра. Идеја је да се охрабре приватне банке да позајмљују тако што ће имати гаранције Европске инвестиционе банке, што би требало да подстакне запошљавање.

Овај самит, међутим, није донео нови корак ка стварању банкарске уније, која би требало да осигура дугорочну стабилност еврозоне. Додуше, председник Европског савета Херман ван Ромпај је оптимистичан у том погледу.

„Мостови су спремни или су у изградњи”, рекао је Ван Ромпај, најављујући да би решења о стварању банкарске уније могла да буду објављена за две недеље.

Како ће се сва та решења одразити да ЕУ ипак не изгуби целу генерацију радно способних младих људи – засад нико од лидера ЕУ не зна са сигурношћу.