Ко се боји спајања „Идее” и „Меркатора”

Регионалним спајањем „Агрокора” и „Меркатора” наметнуло се питање како ће ово удруживање да се одрази на српску привреду. Другачије речено, какав ће бити однос једног гиганта који ће настати спајањем трговина „Роде”, „Идее” и „Меркатора” према овдашњим произвођачима и хоће ли он користити свој уцењивачки капацитет који ће бити огроман.

Посебна је прича то што се њиховим „браком” спајају два губиташа. Наиме, како је „Политика” већ писала, према подацима Агенције за привредне регистре, оба трговинска ланца су 2012. годину завршила са губицима, а нето губитак „Идее” је знатно већи и износи готово четири милијарде динара.

Топлица Спасојевић, председник ИТМ групе, каже да је са једне стране концентрација добра, јер може да донесе лакше управљање и више новца за инвестиције, али са друге стране на тај начин јача економија која није наша.

– Зато би домаћи снабдевачи и држава требало да разговарају о томе да се ништа не препушта случају – сматра Спасојевић.

На питање да ли постоји бојазан од трговачког гиганта који може да има већи утицај на тржише него што је и „Делта” икада имала, Спасојевић одговара да он не зазире од новог играча.

– Не страхујем, јер је у заједничком интересу да се добра сарадња настави. Познајем менаџмент оба ланца и надам се најбољој сарадњи. Али, код мањих добављача сигурно постоји бојазан. Зато ће бити потребна помоћ институција у случају било каквих проблема – закључује Спасојевић.

Што се мањих добављача тиче, они углавном не желе јавно да говоре о томе шта очекују. Али, како нам је јуче рекао један од њих, има много разлога за забринутост.

– Страхујем да ће имати много већу моћ не само да повећају цену уласка на њихове полице, већ и да ће бити много моћнији у одређивању асортимана и понуде. Примера ради, један од ова два ланца који се спајају наплатио ми је готово милион динара улазак на полицу у само једном њиховом објекту – каже наш саговорник.

Други мањи добављачи кажу да за сада не размишљају о предностима и манама концентрације, већ им је наплата испоручене робе и даље велики проблем.

– „Макси” уопште не касни са плаћањем и ту је ситуација у потпуности другачија него раније. „Идеа” боље плаћа него пре, јер се придржава новог закона да мора да исплати добављаче у року од 60 дана. Али, пошто се сваки закон примењује од тренутка ступања на снагу, још дугују оно од пре. Тренутно највише са плаћањем касни „Меркатор” – каже још један мањи добављач.

Други трговци процењују да ће се новостворена трговина, као и „Делез” првенствено окомити на мање тржишне играче и неће се исцрпљивати у међусобној борби.

– Држава може да обавеже новонасталу трговину да послује са добитком како не би дошли у ситуацију да предузеће послује са губитком, али потискује конкуренцију и повећава тржишно учешће. Није непозната ситуација када велике фирме годинама раде са губитком како би угушили конкуренцију, а онда подижу цене како би надокнадили губитак – сматра Горан Ковачевић, потпредседник Уније послодаваца Србије и власник „Гомекса”, додајући да би друга обавеза требало да буде стриктно поштовање Закона о ограничавању рокова плаћања како би се заштитили добављачи.

– Ово се не односи само на нову трговину већ и на све учеснике на тржишту који могу наметати свој утицај другој страни – каже он.

За то време, након изражених страховања да ће на рафовима новог ланца бити знатно мање робе из Србије, из „Агрокора”је стигло саопштење да је у њиховом огранку у Србији („Идеа”) већина робе из Србије. Треба бити искрен, па рећи да је тако у свим трговинским ланцима у нашој земљи. Оквиран однос од 70 према 30 у корист домаће робе важи код свих.

-------------------------------------------------

Дуопол у српској трговини

Иако ће последњу реч о спајању „Агрокора” и „Меркатора” морати да дају антимонополска тела у свим земљама где ови ланци послују, мало је вероватно да та концентрација неће бити дозвољена. Примера ради, у Србији „Идеа” има 170 продавница, а „Меркатор”, заједно са „Родом” нешто мање од 130. Поређења ради, највећи „Делез” („Макси” и „Темпо”) има 365 продајних објеката.

Постоји, међутим, огромна разлика између Србије и Хрватске или Словеније. За разлику од њих, код нас никада није дошао ниједан од великих страних трговинских ланаца и отворио нов, велики ланац супермаркета. На „Лидл” чекамо већ годинама, а „Делез” је само од „Делте” преузео „Макси”, па и није потпуно нов играч. Зато ће удруживање другог и трећег трговца у Србији (највећи је „Делез”) имати велике последице по наше тржиште и довести до дуопола.  

-------------------------------------------------

Сан о балканском ланцу

Мало је позната прича да су пре пет, шест година постојали планови за удруживање „Делте” („Максија”), „Агрокора” („Конзума”) и „Меркатора” у заједнички балкански ланац са по 33,3 одсто власништва у новој компанији. Тада је „Макси” кренуо у ребрендирање супермаркета, па је своје објекте почео масовно да из тадашње плаво-жуте нијансе префарбава у боје „Конзума” – црвену и зелену. Али, од тог посла на крају није било ништа јер је, ипак, свако желео да задржи свој ланац.