Шта нас чини срећним

Најсрећнији људи на свету живе у Аустралији, говоре резултати истраживања које је спровела Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) на узорку од 30 земаља света.

Ако је веровати резултатима овог истраживања у првих пет најсрећнијих нација нашле су се још Шведска, Канада, Норвешка и Швајцарска, а критеријуми којима су се руководили истраживачи су квалитет живота, здравствено стање нације, безбедност, зараде и стандард становања.

Иако би (готово) свака особа на питање – шта би вас учинило срећнима одговорила: добитак на лотоу, социјални психолози дошли су до закључка да је однос између новца и среће веома сложен.

Наиме, богатије земље обично су и срећније земље, имућније особе по правилу су срећније од сиромашнијих особа, али веза између новца и среће није баш толико јака – она обично зависи од тога како дефинишемо срећу.

Дејвид Брукс, аутор књиге „Друштвена животиња”, каже да су бројни истраживачи дошли до закључка да добитак на лотоу производи краткотрајан скок среће, али на дуге стазе ефекти среће су невидљиви.

Срећа коју човек стиче преласком из сиромашне у средњу класу већа је од оне која се добија преласком из средње у вишу. Људи нису најсрећнији у својим средњим годинама, већ у двадесетим и шездесетим када им каријера тек почиње или се ближи крају.

Особе које стављају нагласак на материјално благостање обично су мање срећне од оних којима то није толико битно. Осим тога, социјална истраживања говоре да људи погрешно процењују шта ће их усрећити – прецењују значење новца и непокретности, а потцењују вредност присних веза и важност тешких искушења.

„Ако је однос између новца и среће сложен, бар није сложен однос између друштвених веза и среће – што дубље везе неко има, то ће срећнији бити. Људи у дуготрајним браковима много су срећнији од оних који немају такав брак – једна студија показује да живот у (добром) браку производи једнако психичко благостање, као и зарађивање 100.000 долара годишње. Особе које имају сталног партнера срећније су од оних које за годину дана измењају више партнера. Код особа које имају више пријатеља нижи је ниво стреса и оне дуже живе. Екстровертни су срећнији од интровертнијих”, oбјашњава Дејвид Брукс.

Овај аутор тврди да су дневне активности које су највише повезане са срећом – друштвене природе, а то су дружење након посла, вечера са пријатељима и секс са партнером. Дневна активност која највише квари срећу јесте путовање јавним превозом. Професије које су у највећој вези са срећом такође су друштвене природе (менаџер, фризер, здравствени радник или неговатељ), док су оне најпогубније за срећу или изопачено друштвене (посао проститутке) или мање друштвене (оператор машине). 

Клинички психолог Маја Антончић сликовито објашњава да су срећа и оптимизам налик на психолошки скафандер којим се бранимо од депресије и туробних мисли и статистички доказаних теорија по којима ствари увек завршавају лоше. Захваљујући оптимизму живот живимо пуним плућима, чашу увек посматрамо као полупуну и тврдимо да „оно што нас не сломи чини нас јачима”.

„Већина особа сматра да се срећа налази у материјалним стварима и аутентично верује да би били неупоредиво срећнији ако би имали нова кола, кућу или посао. Жене маштају о конфекцијском броју 38 и доброј удаји, мушкарци маштају о плати која се пише са (најмање) четири нуле, деца о играчкама које позирају у излогу... Сви ми очекујемо догађаје који ће, попут духа из Аладинове чаробне лампе, изменити наш свет. На пример, да добијемо седмицу на лотоу. Или барем повишицу плате. Или да се срећно заљубимо. Међутим, све су то краткотрајна задовољства. Након добитка на лутрији следи еуфорија, али она траје кратко и након извесног времена срећни добитници долазе на ниво животног (не)задовољства на коме су били пре добитка. Иста прича важи и за повишицу плате, нову љубав или неки одевни предмет са потписом реномираног дизајнера”, објашњава Маја Антончић

Она подсећа да постоји велики број психолошких експеримената којима је доказано да су се сви добитници седмице на лотоу, након почетне еуфорије, вратили на свој „почетни” ниво среће. Неизмерну срећу не доноси ни велики успех у каријери, ни брак и деца, ни лутрија, нити било шта материјално. Све су то само „улазнице за срећу”, каже овај психолог.