Отворена врата хрватског тржишта

Хрватска је од јуче чланица Европске уније, али зато нема више повластице за трговину у региону које јој је омогућавао Споразум о слободној трговини у Централној Европи (ЦЕФТА). Компаније из Србије су тако добиле прилику да више извозе у Хрватску, јер се на њихову робу неће плаћати царина. Упућени тврде да би сада Србија могла да постане и„главни играч” на регионалном тржишту. Нарочито повећањем пласмана пољопривредних производа на тржиште ЦЕФТА, јер ће хрватска роба бити скупља и мање конкурентна  због повећања царина.

Уласком Хрватске у ЕУ просечна царина на њен извоз у Србију од јуче је троструко виша, у Македонију двоструко, док ће у БиХ уместо нулте царине имати 15 одсто давања, односно 10 милиона евра нових трошкова.

У Министарству спољне и унутрашње трговине кажу да су се приступањем Хрватске ЕУ променили досадашњи економски односи, јер се од јуче између Хрватске и Србије тргује у складу са Споразумом о стабилизацији и придруживању (ССП), уместо у оквиру Споразума ЦЕФТА.

– Када су индустријски производи у питању, приступање Хрватске ЕУ неће значајније утицати на трговинске токове између две земље, јер према ЦЕФТА споразуму размена између чланица ЦЕФТА обавља се без царине, а када је ССП у питању потпуно укидање царина са наше стране у односу на ЕУ биће 1. јануара 2014. године – казала је за наш лист Бојана Тодоровић, помоћник министра спољне и унутрашње трговине.

Међутим, у области прехрамбене индустрије мења се царински режим. Између Србије и Хрватске се у оквиру ЦЕФТЕ обострано примењује бесцарински приступ за око 68 одсто производа, док су за остале производе утврђене преференцијалне квоте са нултом или преференцијалном царином у оквиру квоте за осетљиве производе као што су месо, млеко, млечне и месне прерађевине, јабуке, пшеница, кукуруз, шећер, дуван, цигарете.

Према ССП, Србија може потпуно слободно да извози пољопривредне производе на тржиште ЕУ, без царина и квота (сем квота са сниженом царином за говеђе месо, вино, пастрмке, шећер), док Србија према ЕУ задржава царине на одређене пољопривредне производе и након истека транзиционог периода 2014. године. Зато су се услови за извоз из Србије на тржиште Хрватске побољшали, а на хрватске производе се наплаћују царине које се примењују за чланице Европске уније.

Код нецаринских мера, за нас се пооштрава режим извоза у Хрватску јер ће они стриктно примењивати техничке прописе и стандарде за индустријске производе, као и санитарне и фитосанитарне прописе за пољопривредне производе који важе у целој ЕУ.

Уласком Хрватске у ЕУ очекује се да престане нелојална конкуренција за наше произвођаче на хрватском тржишту, као и да се хрватско тржиште коначно отвори за поједине производе из Србије. Такође, очекује се да убудуће Хрватска неће моћи да фаворизује локалне производе преко медијске кампање попут „Купујмо хрватско” и „Будимо Кроативни”.

Како би задржали ово тржиште, хрватским компанијама остаје могућност да отворе погоне у Србији.

Од јуче је за једину хрватску фабрику цигарета у Ровињу нарочито отежан извоз у Србију. Србија ће, према ССП-у, моћи да извози цигарете у Хрватску без царине, али се истовремено очекује да дође до знатног смањења увоза хрватских цигарета. Цигарете фабрике из Ровиња могле би да буду скупље, међутим, произвођач је већ најавио да ће сам преузети терет од око десет милиона евра поменутих дажбина на себе. Наиме за дуван и производе од дувана из ЕУ царина је 56,7 одсто, тако да ће Србија имати предност у извозу дувана у Хрватску и на ЦЕФТА тржиште.

За Србију ће највећи проблем бити извоз шећера, јер је за извоз у ЕУ одређена квота од 180.000 тона, тако да количине које Србија извози у Хрватску морају ући у ту квоту. То значи да Србија неће моћи да одржи извоз шећера на садашњем нивоу у Хрватску.