Научници онемогућени да раде

Много је примера којима бисмо могли да се поносимо – да почнемо са младим математичарима и физичарима, који освајају светске златне медаље и показују да смо паметна нација. Али, мало је познато колико је лош однос државе према тим младим људима. Они су успешни, дођу до докторских студија, укључе се у пројекте, све изгледа добро, као да наука код нас цвета – а дошло је време да научни радници не добијају плате, млади стипендисти не добијају стипендије, чак и ако све то добију – кад дођу на посао немају средства за рад. Пројекат за чување матичних ћелија, многа генетска истраживања у Србији – стоје. Имамо добро котиране истраживаче у области генетског инжењеринга који већ трче међународну утакмицу, а у својој земљи неће имати на чему да раде. Стигли смо дотле да млади физичари у Србији немају новца да купе папир и тонер да одштампају научноистраживачке радове... Овако свакодневицу научних радника у Србији за „Политику” дочарава др Ђурђица Јововић, научни саветник Института за медицинска истраживања и председница Синдиката запослених у научноистраживачкој делатности Србије (Синдиката науке).

Ова синдикална организација данас ће у 10 сати на Тргу Николе Пашића одржати протест под називом „Спасимо науку”. Разлог је недостатак стручног и озбиљног односа државе према науци, напомињу научни радници, уверени да је ресор науке доведен на ивицу пропасти. Жале се да од почетка године нису добили новац за материјалне трошкове, да су остали без основних средстава за научноистраживачки рад и да су предвиђена (а неисплаћена) средства недовољна за опстанак научне делатности у Србији.

– Наше колеге дошле су до епохалног резултата на светском нивоу, решиле су проблем који се у физици стотинама година на разне начине разматрао, а не могу да оду на специјализовану међународну конференцију која се поводом тога организује, јер им за то није довољно 20.000 динара, колико им је за рад обећано на годишњем нивоу и још није исплаћено – наводи пример др Зоран Петровић, председник Заједнице института Србије. Он упозорава да уколико наших научника не буде на међународној сцени, неће се препознавати њихови резултати, они неће бити позивани на конференције и неће моћи да извуку никаква средства из међународне сарадње.

– Држава није у стању да нам обезбеди основна средства за рад. То је као да запослите сликара, а онда му не дате боју. Наши студенти на докторским студијама имају алтернативу – отићи ће из ове земље и без њих нећемо имати науку – сматра др Милован Шуваков, виши научни сарадник Института за физику.

Смањење зарада и трошкова за научне раднике предочила је др Александра Милутиновић-Николић, научни саветник Института за хемију, технологију и металургију.

– Прошле године укупна сума планирана за наш рад у буџету била је 21 милијарду динара, ребалансом буџета 2012. смањена је на 17,7 милијарди, буџетом за 2013. је планирано 15 милијарди и актуелним предлогом ребаланса сада се издвајања за науку умањују на 13,2 милијарде динара – наводи Милутиновић-Николић.

Она наглашава да су упркос недостатку средстава за рад и одржавање постојеће опреме научници запослени у институтима омогућили да Београдски универзитет дође на Шангајску листу од 500 најбољих у свету, и указује: – Кад немамо с чим да радимо ускоро ћемо престати да радимо, а забрињавајуће је и то што се наш посао посматра као трошак, а не инвестиција за будућност која би могла да опорави државу.

----------------------------------------------

Министар просвете разговараће са научницима

Синдикат науке тражи смену министра просвете, науке и технолошког развоја Жарка Обрадовића и свих одговорних због „нестручности, нерешавања и игнорисања проблема у ресору науке”. То је један од захтева које ће научни радници данас после протеста доставити влади. Најавили су да ће тражити састанак са просветним врхом иако не верују да ће бити примљени и у ресорном министарству.

– Разговараћемо са представницима Синдиката науке, то није спорно. Примиће их министар просвете са тимом сарадника. Ово је први озбиљан застој у исплатама за науку, али имамо обећање из трезора да ће у наредном периоду кашњење бити знатно мање. Покушаћемо да одговоримо на питања и захтеве научних радника који су у нашој надлежности – казао је за „Политику” др Радивоје Митровић, државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја.