Узрок смрти берача и даље непознат

Јавност још чека одговор због чега су два берача вишања умрла, а троје завршило у болници, пошто им је позлило у воћњаку у Новој Црвенки код Куле. Стручњаци токсиколози кажу да нема никаквих оправдања за то што се још чекају разјашњења смрти сезонских радника – први је умро 17. јуна, а други 22. јуна, док је у току прошле недеље из истог воћњака још троје сезонаца потражило помоћ лекара, због главобоље, повраћања, малаксалости…

Начелница Националног центра за контролу тровања на Војномедицинској академији у Београду професор др Славица Вучинић, токсиколог, поводом овог случаја каже за „Политику” како у ову установу нису стигли ни пацијенти, а ни узорци.

– Прву информацију да постоји пацијент са сумњом на тровање имали смо 24. јуна, када су из Врбаса звали нашег дежурног токсиколога. Пацијенткиња је имала главобољу и после урађеног скенера показало се да је све у реду и она и није отпуштена као случај тровања – каже др Вучинић, која додаје да је успела да сазна да су сви узорци послати на Судску медицину у Новом Саду. Нажалост, јуче нисмо могли да проверимо шта се дешава са поменутим узроцима, јер се на телефон ове институције нико није јављао.

Наша саговорница каже да није погрешно што су узорци послати на ову адресу, али додаје да су токсиколошке анализе већ морале да буду завршене и да јој није јасно у чему је проблем.

Професор др Драган Јоксовић, клинички токсиколог, за наш лист каже да се према симптомима, које описују лекари који су прегледали и збрињавали ове раднике, пре свега према хиперсаливацији – појачаном лучењу пљувачке, презнојавању и суженим зеницама, може сумњати на тровање органо-фосфатима.

– То су врло отровна једињења, али за њих постоји противотров, само се мора дати благовремено. Не знам чиме су вишње прскане или да ли су коришћени неки препарати против инсеката. Случај би био скандалозан ако је неко непосредно пред брање вишања прскао воћке, али како је реч о великој плантажи, мора да постоји документација о томе, па отуда и одговорност – наводи наш саговорник.

Професор Јоксовић додаје да му нема оправдања за то што резултати токсиколошких анализа нису већ саопштени.

– Све то може да се уради много брже. За утврђивање тровања органо-фосфатима, токсиколошке анализе трају тек неколико сати. Требало је само да се од особа које су биле у болници утврди ниво једног ензима у крви – објашњава др Јоксовић, додајући да је код умрлих требало урадити обдукцију, јер људи су умрли на послу, а то је по његовом мишљењу, насилна смрт и дужност јавног тужиоца је била да наложи обдукцију.

Овај токсиколог са великим искуством каже како се несреће са употребом хемијских средстава чешће дешавају на индивидуалним њивама и у воћњацима.

Неразјашњена остаје и дилема да ли су за смрт радника могле да буде пресудне врло високе температуре и тежак посао брања вишања, а не тровање.

Др Љиљана Бероња, заменица директора у Дому здравља „Кула”, у којем је прва помоћ указана свим берачима из воћњака у Црвенки, каже за „Политику” да будући да је било заиста веома топло време, када је први пацијент већ мртав доведен у амбуланту, у првом часу се сматрало да је смрт била изазвана топлотним ударом.

– Али, када се то поновило за пет дана, с обзиром на место и на то да је реч о већ другом случају смрти из истог воћњака, а пре свега због симптома, посумњало се на тровање. Пацијенти који су били на лечењу у болници у Врбасу, сада су сви добро и пуштени су кућама – каже др Бероња.

Ова лекарка додаје да су и ранијих година имали сличне случајеве тровања, али се нису завршавали смрћу.

Оливера Поповић

----------------------------------------------

Није крива вишња

Вишње, односно препарати којим је третирано ово воће није узрок смрти двојице радника на плантажи у Новој Црвенки, закључак је који се намеће из анализе фитосанитарне инспекције Министарства пољопривреде. Наиме, лабораторијска испитивања су показала да се на плодовима вишње налази пестицид „делтаметрин” и то у два пута мањој количини од дозвољене. Овај препарат користи се за сузбијање инсеката у фази пре зрења плодова и не припада групи органо-фосфата у коме су поједини медији видели главног „кривца”.

– Реч је о препарату који се користи чак и у становима, на пример, за сузбијање комараца. Такође, ова супстанца припада групи неиспарљивих. Дакле, нема говора да је „делтаметрин” узрок смрти чак и да су радници попили литар поменутог препарата – наглашава др Милан Стевић са катедре за пестициде Пољопривредног факултета у Београду.

Наш саговорник објаснио је и да нема стручне оправданости за коришћење било ког пестицида током бербе, осим оних који се користе приликом складиштења.

Др Петар Вукша, такође професор на катедри за пестициде Пољопривредног факултета, каже да би такво воће било немогуће продати на тржишту.

– Коришћење пестицида у складу са прописима не би требало да изазове ни мучнину, а камоли смрт – појашњава Вукша.

Поступање по упутству, осим прскања воћа пестицидима у време зрелости подразумева и такозвану радну каренцу, односно време у коме није дозвољен рад на пољу. Како објашњава наш саговорник, ова забрана обично траје дан-два, тачније док се раствор не осуши.

– Уколико се догоди да неправилно коришћење пестицида буде узрок смрти, одговор не треба да да наука, већ полиција – наглашава Вукша.

У предузећу „Интерпром”, чије је седиште у Београду, јуче нису желели да дају изјаве и позвали се на резултате надлежних установа.

В. М. А.