Сеоба „записног” храста из села Савинац

Закрштени храст у селу Савинац код Такова, стар највероватније више од 600 година, могао би да доведе у питање радове на изградњи аутопута Београд–Прељина на Коридору 11. Милутин Игњатовић, директор Саобраћајног института ЦИП, каже да је немогуће препројектовати аутопут, јер се храст налази између два тунела. Осим тога, тврди он, на том делу трасе постоје и три моста за које су изливени стубови. Једино преостаје да стабло буде измештено.

– При пројектовању смо имали у виду столетни храст, али нисмо имали другог избора – тврди Игњатовић.

Алтернатива је била да траса аутопута иде кроз Овчар бању, што је првобитно и било планирано, али у том случају страдало би двадесетак манастира због минирања брда и пробијања тунела. Ради њиховог очувања трасу су пребацили на Таково.

– Локална заједница је тражила да не дирамо школу, да сачувамо цркву... Као савесни пројектанти тражили смо мишљење Завода за заштиту природе за храст запис и добили од њих услове за пројектовање, јер дрво није уживало никакву заштиту – објашњава директор ЦИП-а.

Међутим, овај храст има религијски значај. Некада, у недостатку цркве, служио је за молитве мештана. Отуда веровање да ће храст дати снагу народу у тешким временима и да он памти све што је народ преживео и прошао.

Знајући да је ово дрво светилиште и да је представљало култно место у селу пројектанти су се обратили Заводу за заштиту споменика културе и добили сагласност на главни пројекат, јер храст није заштићен као споменик културе.

Пројекат је био на јавном увиду, прошао све комисије и ревизије и нико се није бунио. Чак нико од мештана и старешина цркве се није бунио док машине нису стигле до дрвета – каже Игњатовић.

Велимир Илић, министар грађевинарства је пре неколико дана рекао Танјугу да ће храст бити сачуван и премештен на другу локацију.

– Сада је немогуће избећи стабло, јер се не сме направити кривина пре тунела, тако да оно мора да се склони – навео је министар, прецизирајући да су пројектанти били на терену, али да не постоји могућност да стабло остане ту где је сада.

Горан Родић, грађевински стручњак, каже да препројектовање и измештање трасе не би нарочито поскупело и успорило радове, али би могло да буде опасно са становишта безбедности саобраћаја.

– Када се ради пројекат тражи се најоптималније решење уз поштовање свих прописа и стандарда. И свако одступање од тога може да буде опасно. Препројектовати аутопут и правити кривине између тунела је сулудо. Много је једноставније наћи погодно тле и изместити храст. То смо много пута до сада радили. Измештали смо читаве зграде у Београду и не видим никакав проблем да преместимо храст – истиче Родић.

Са грађевинског аспекта према речима Ратомира Тодоровића, директор „Планума”, фирме која на Коридору 11 гради тунеле није компликовано изместити трасу.

– Све се може решити, али о томе искључиво одлучује онај ко плаћа, односно „Коридори Србије. У случају измештања трасе не бисмо били у временском заостатку, јер бисмо се само пребацили на други део трасе, док овај не буде спреман за градњу – каже Тодоровић.

У „Коридорима Србије” јуче нисмо добили одговор на питање како ће решити овај проблем, јер он није само финансијски, већ задире и у народно веровање.

Веровање да ће свако ко оскрнави дрво-запис бити кажњен и да га чека велико зло и даље је присутно у Србији. Истраживања етнолога на терену су показала, да сељани и данас знају које је дрво обележено као „запис” и готово сви се придржавају правила да оно не сме да се оштети. Колико је присутно поштовање светог дрвета показују и истраживања у источној Србији, где се не дира чак ни отпала кора са дрвета.

----------------------------------------------

Пресађивањем стабло може да се осуши

Љубинко Ракоњац, директор Института за шумарство, недавно је упозорио јавност да ће се храст пресађивањем осушити. Овај стручњак тврди да „ако то технички и буде изводљиво, сумњам да ће се храст примити. Кад пресадите стабла стара десет година, осуше се”. Јер је познато да су гране овако старог дрвета веома крхке, а корен и жиле дуге отприлике онолико колико је храст висок – скоро 40 метара. Храст-запис, према писању медија, има обим 7, 5 метара и заузима површину од четири ара и као такво спада међу најстарија у Србији.