Млади желе у банкаре

Уписни рок на државним високим школама у Србији ове године пролази без изненађења: највећи број младих стао је у ред за индекс једне од седам пословних школа у Србији, а највећа гужва, по обичају, биће на медицини у Београду, где ће се готово три кандидата борити за једно место.

Најпопуларнија школа у земљи је и даље Београдска пословна, за чији индекс је конкурисало чак 1.653 кандидата (1.200 индекса), док је за место на Високој здравственој школи струковних студија у Београду документа предало 1.547 кандидата (за 668 индекса), што је у рангу три најтраженија факултета у Србији.

– Београдска пословна школа (БПШ) има дугу традицију, државна је школа, јефтина, сарађујемо са Великом Британијом, Канадом, Немачком, чак се већина студената запосли када оду тамо на праксу. У Србији имамо уговоре о обавезној стручној пракси са 300 предузећа – објашњава популарност БПШ њен директор професор др Илија Самарџић.

Индекс ове школе траже млади из целе Србије, а директор додаје да је посебна навала студената из Црне Горе. На наш коментар да се годинама у јавности говори о вишку економиста, директор каже да ти подаци нису тачни и даје контрааргументе:

– У Србији је регистровано 300.000 предузећа, а само седам одсто има квалификованог шефа рачуноводства, већином су приучени, тако да ми и не стижемо да ишколујемо генерацију, већ се сви запосле. Ево, сада су 43 студента из Пожаревца полагала дипломски, а 42 је већ имало посао – каже др Самарџић.

Питамо директора и како одговара на оптужбе да ова школа није требало да добије акредитацију.

– Да нисмо ваљали, не би ни добили акредитацију, а сви знамо одакле дувају ветрови и колико су јаки лобији приватника. Ми смо истине ради, последњи добили акредитацију, у новембру, кад су сви већ уписали бруцоше – подсећа директор Самарџић.

Када је реч о факултетима, на једном броју високошколских установа објављене су прелиминарне ранг-листе, које за сада, показују да ове године није било лако достићи максималан број бодова, нарочито на „тешким” и најатрактивнијим факултетима у престоници.

Примера ради, на Шумарском факултету, на смеру за прераду дрвета, прва три кандидата на листи имају од 94 до 98 бодова, на Факултету за безбедност само први на листи има 100 поена, а овде је црта за последњег буџетског бруцоша повучена на 91,24 поена.

„Сеча” је била и на Медицинском факултету у Новом Саду, где нико није освојио 100 поена: први на смеру специјалне едукације има само 88,28 поена, на здравственој нези 94,64, а на специјалној рехабилитацији први кандидат на листи има 96.

Изненађење је и Факултет за хотелијерство и туризам у Врњачкој Бањи, где је црта за буџет повучена на готово 92 бода, а за самофинансирање на високих 88,78 поена.

И Правни факултет у Београду је имао више кандидата него слободних индекса, што је, по речима Драгише Потића, шефа Центра за издаваштво и информисање, у складу са ранијим уписним роковима.

– Уписни праг је ове године нешто виши за буџетске студенте, па ће се тако студенти за бесплатно школовање уписивати уколико су освојили више од 75 поена – рекао је Потић.

----------------------------------------------

Примедбе факултета

Са неколико факултета чули смо примедбе због упутства Министарства просвете у вези са уписом бруцоша, због чега ће вероватно доћи до непријатних ситуација са студентима који остану без бесплатног индекса иако су га заслужили.

У овом упутству се наводи да се припадници ромске мањине и студенти са посебним потребама уписују до два одсто од буџетске квоте (а не преко одобрене квоте), што практично значи да уколико један факултет има 600 бесплатних индекса, биће заправо подељено 588.