Извршитељи, пријатељи буџета

Претпрошле године усвојен је Закон о извршењу и обезбеђењу. Овај закон је унео једну велику новину у наш правни систем. По угледу на многе земље, промовисао је извршитеље као нову правосудну професију.

Намера законодавца је била да повећа ефикасност извршења најпре у комуналним предметима, посебно у великим градовима, јер су комунална извршења, на пример у Београду, достизала милионске вредности предмета, а и да се повећа ефикасност класичних извршења. То је и интерес државе, јер у овом тренутку постоје многобројне одлуке Европског суда у Стразбуру о повреди права на суђење у разумном року –због предугог трајања поступка извршења. Пошто је наш закон прихватио модел паралелног извршења од стране суда и извршитеља, с појединим искључивим надлежностима, остало је да се временом размотри могућност да извршитељи потпуно преузму поступак извршења, мада то подразумева и одговарајуће уставне промене.

Први извршитељи су почели да раде почетком јуна прошле године, након оснивања Коморе извршитеља. У овом тренутку, у именик Министарства правде и државне управе уписана су 82 извршитеља, а именовање још једне групе извршитеља је у току. Према одлуци министра, за целу Србију их је потребно 330 (један извршитељ на 25.000 становника), па ће најављено именовање обезбедити трећину од предвиђеног броја, с тим што за многа места у Србији није именован ни један, јер за то не постоји интересовање.

Крајем прошле године наша комора извршитеља је постала чланица Међународне уније извршитеља, која има 73 чланице.

У Бугарској постоји сличан модел паралелног извршења од стране суда и професионалних извршитеља, који је прихваћен и у нашем систему. У Македонији функционише систем искључивог извршења од стране професионалних извршитеља. У Црној Гори је усвојен закон који уводи извршитеље у правни систем, али је одзив веома слаб (за ову професију пријавило се само њих четворо). У Хрватској је под јаким утицајем адвокатског и нотарског лобија укинут део Овршног закона којим су у правни систем уведени јавни овршитељи, а поједине послове спровођења извршења преузели су њихови јавни бележници.

Ефикасан рад извршитеља у свим предметима извршења повећао би приходе у државном буџету. Коначно, и можда најважније, обавеза једнаке расподеле „комуналних“ предмета било би јако антикоруптивно средство у време када се спроводи државна стратегија за борбу против корупције. Таква обавеза за повериоце, углавном јавна предузећа, али и друге, онемогућила би неравномерну расподелу предмета лишену сваког критеријума и повлашћивање појединих извршитеља доделом већег броја предмета, из личног, политичког или финансијског интереса.

Извршитељи нису утеривачи дугова, како их погрешно називају.Они су професионалци с пренетим јавним овлашћењима од стране државе, да принудно спроводе извршења, да раде оно што раде и судски извршитељи. Јасније за све би било да су у закону названи јавним извршитељима, као што имамо јавне бележнике.

Адвокат у Београду, бивши помоћник министра за правосуђе